Pravoslavni vernici slave Cveti – praznik radosti i nade

Pravoslavni hrišćani danas obeležavaju Cveti, praznik koji se slavi u znak sećanja na svečani ulazak Isusa Hrista u Jerusalim. Ovaj praznik uvek pada u nedelju, nedelju dana pre Uskrsa, odmah nakon Lazareve subote.

Prema jevanđeljima, Hristos je u Jerusalim ušao jašući na magaretu, dok su ga stanovnici grada dočekali kao cara, mašući grančicama palmi i prostirući ih po putu. Taj događaj se smatra poslednjim trijumfalnim momentom u Hristovom životu pre stradanja i vaskrsenja.

Iako se u Izraelu i drugim mediteranskim krajevima za proslavu koriste palmine grane, u mnogim delovima Evrope, uključujući i Srbiju, gde palme ne rastu, vernici u crkvu donose grančice vrbe, tise, šimšira ili masline. Te grane se osvećuju tokom liturgije i čuvaju u domovima kao blagoslov.

Cveti se ubrajaju među najradosnije hrišćanske praznike i predstavljaju uvod u Strasnu nedelju – period koji vodi ka Uskrsu. Praznik je, pored duhovnog značaja, i prilika za okupljanje porodice, druženje i molitvu.

Jedan od tradicionalnih narodnih običaja vezan za Cveti jeste pletenje venaca od prvog prolećnog cveća i mladica vrbe. Taj venac se nosi u crkvu na osvećenje, a potom veša iznad ulaznih vrata doma kako bi, po verovanju, štitio porodicu od zla i doneo zdravlje i napredak.

Cveti su ustanovljeni u Jerusalimu krajem 4. veka, a od tada se slave širom hrišćanskog sveta, uz manje lokalne razlike u običajima. U srpskom narodu ovaj dan ima posebno mesto, simbolizujući novi život, buđenje prirode i pobedu dobra.