ЦБД још увек у Србији у "сивој зони"

Најчешћа асоцијација на биљке из породице канабиса, међу којима је и индустријска конопља, јесу дрога, психоактивно дејство, први корак ка хероинској зависности и смрт, а не канабиноид чије лековито дејство потврђује мноштво медицинских истраживања.
Стручњаци широм света који се све интензивније баве проучавањем канабиноида тврде да ово једињење канабиса није психоактивно, као и да има позитивне ефекте на здравље.

Међутим, Комисија за психоактивне контролисане супстанце у Србији је нешто ригиднијег става - ако је судити по предлогу којим се тражи забрана не само производње ЦБД-а, већ и узгоја, увоза и извоза конопље намењене за производњу ЦБД-а у Србији и иностранству.

Као једини изузетак од забране ове врсте предлаже се „научно-истраживачки рад, као и уговорна производња за овлашћене фармацеутске фирме које производе лек Епидиолекс односно његове регистроване еквиваленте.
Међутим, у овом моменту, у Србији нема званично ни једног произвођача ЦБД-а, барем не по сазнањима Маје Тимотијевић, докторке пољопривредних наука и једне од пионирки узгоја индустријске конопље у земљи.
Тимотијевић је изненађена иницијативом Комисије да стави ЦБД на листу контролисаних психоактивних супстанци.
„У окружењу, у земљама као што су Словенија, Хрватска, Бугарска, Румунија, Македонија, дошло се до регулације чак и марихуане, а ми не можемо да решимо ЦБД, каже она.

И Владимир Сикора, руководилац Одељења за алтернативне културе и органску производњу на Институту за ратарство и повртарство, изненађен је тврдњом да је ЦБД психоактивна и штетна супстанца.
„У свакој сорти (конопље) ми то имамо. Дакле, нешто што је регистровано од Министарства пољопривреде и чије семе може комерцијално да се продаје, одједном постаје нелегално, каже Сикора за ББЦ.
Ако се забрани продаја цвета конопље, закључује он, може доћи до негативног утицаја на развој једне гране пољоприрведе у Србији која се галопирајућим корацима развија у целом свету.
Извор: ББЦ