Власт црта мете новинарима

Потпредседник Независног удружења новнара Србије (НУНС) Драган Јањић оценио је данас у Београду да су формални (физички) притисци на новинаре смањени, али да они постоје у другим облицима.
На скупу "Слобода медија и безбедност новинара у 2017. години", у организацији НУНС-а, Јањић је рекао да су против новинара прошле године водјени судски процеси и то брзо и оперативно, а да је присутан и пораст напада власти на медије и "цртање мета" новинарима.
"Такви трендови постоје и у свету. Код нас је 1990-их било како је било, медијске слободе су биле сужене, али су у свету ствари биле другачије. Није била ситуација као сада да се светски државници обрачунавају са новинарима", рекао је Јањић.
Он је рекао да новинари у Србији пружају отпор и да се боре за права свих да постављају питања и да ће се медијска удружења борити да у медијима буде вишегласја.
Шеф мисије ОЕБС-а у Србији Андреа Орицио рекао је да је пред новинарством дилема о његовој будућности - да ли ће интерпретирати чињенице, стављати их у контекст и проверавати изјаве носилаца јавних функција, да ли ће се укључити у демократски процес или бити забављачи.
Он је рекао да новинарство треба да ојача своју позицију једног од "стубова демократије".
Говорећи о медијском окружењу, Орицио је казао да медији раде у новом радном окружењу, пре свега у технолошком смислу, да су све поларизованији погледи на новинарство и да постоји све већа стигматизација новинара.
"У интересу земље је да допринесе медијима да допринесу демократској дебати", рекао је Орицио.
У извештају који је НУНС представио на конференцији наводи се да је од 1. септембра 2016. до 31. августа 2017. године било 40 напда на медије. НУНС је забележио 28 вербалних претњи, осам физичких напада, један напад на имовину, два случаја надзора (праћења) и један случај дискриминације новинара.
Како се наводи, у 2016. години евидентирана су 33 случаја притиска на новинаре и медије, што је за 16 више него у 2015, док је у првих осам месеци 2017. године забележено 29 случајева".
"Један од веома опасних притисака које можемо окарактерисати као етикетирање новинара јесте случај када је шеф посланичке групе Српске напредне странке Александар Мартиновић најпре у Скупштини Србије, а потом и у емисији 'Упитник' на Радио-телевизији Србије, јавно показао фотографије више грађана који су учествовали на уличним протестима 'Против диктатуре', међу којима и новинаре Недима Сејдиновића, Антонелу Риху, Драгољуба Петровића, Зорана Кесића и Динка Грухоњића", наводи се у извештају.
НУНС је подсетио и да је током полагања заклетве председника Србије Александра Вучића испред Скупштине Србије нападнуто шест новинара, као и да су у Србији и даље нерешена убиства троје новинара - Радиславе Даде Вујасиновић (1994. године), Славка Ћурувије (1999) и Милана Пантића (2001).
У извештају се наводи да је број тужби поднетих против новинара у вези са објављивањем информација велики и да је у посматраном периоду поднето 508 тужби, а у првих осам месеци 2017. поднето је 352 тужбе, а највише су тужени дневни листови Блиц, Курир и Информер.
У извештају се наводи и да се стиче утисак да су судови у неким случајевима против новинара и медија поступали под политичким утицајем и наводи се пример да је министар унутрашњих послова Небојша Стефановић, као градјанин поднео тужбу против недељника НИН због текста "Главни фантом из Савамале" и да велики проблем представља неуједначена судска пракса и високи износ накнаде штете за медије који нису у складу са праксом Европског суда за људска права.
Многи новинари оценили су да су у тешком економском положају, па истраживање показује да 22,52 одсто новинара прима плату измедју 300 и 400 евра, а 13,51 одсто 200 до 300 евра. Медју новинарима велики број је оних који раде као хонорарни сарадници.