3. јануар 2022.3. јан 2022.
Бета
Копач: Емисија сумпор-диоксида из термоелектрана у Србији шест пута већа од дозвољене
Емисија сумпор-диоксида из термоелектрана у Србији је у 2020. години била шест пута већа него што је предвиђено Националним планом за смањење емисија, који је усклађен са Директивом о великим ложиштима Енергетске заједнице (ЕЗ), рекао је бивши директор Секретаријата ЕЗ Јанез Копач.
Копач је у интервјуу за Бету рекао да је такво "застрашујуће" стање емисије штетних гасова последица рада термоелектрана без коришћења филтера који су уграђени само у тремоелектрани у "Костолцу Б", али четири године не раде.
"Емисије сумпор-диоксида су у 2020. години из термоелектрана биле шест пута веће него је то предвиђено Националним планом смањења емисија. Само емисије из "Костолца Б" су скоро двапут веће од оних које је влада одобрила за све термоелектране у Србији", рекао је Копач, коме је мандат директора Секретаријата ЕЗ истекао пре месец дана.
Емисије азотних оксида и прашине су, како је рекао, мањи проблем и не превазилазе вредности предвиђене Националним планом.
Могуће санкције за Србију су због тога, како је рекао, губитак права гласа у ЕЗ, што је штетно за углед земље, али и мањак инвестиција у сектор енергетике.
На питање да ли је био упознат са стањем у пословању термоектране "Никола Тесла" (ТЕНТ) у Обреновцу, Копач је рекао да га је распад ситема пре месец дана изненадио, али да не зна довољно о томе и да не жели да коментарише све узроке.
Одговарајући на питање да ли ће земље Западног Балкана од 2025. године плаћати таксе за емисију угљен-диоксида Копач је рекао да је то инструмент у борби против климатских промена и за декарбонизацију.
"Европска унија (ЕУ) је увела трговање правима за емисију штетних гасова из термоелектрана на фосилна горива и индустрију, неке друге земље су увеле порез и друга плаћања. Очекујем, да ће све земље Западног Балкана ићи путем ЕУ и увести плаћање права на емитовање штетних гасова, пре свега угљен-диоксида", рекао је Копач.
Додао је да је цена (такса) права на емитовање у ЕУ сада око 70 евра за тону угљен-диоксида (ЦО2), али да би та цена на Западном Балкану одмах уништила конкурентност индустрије и проузроковала социјалне немире.
Због тога Србија треба, према његовим речима, постепено да уводи те таксе, али константно и предвидљиво јер без тоге неће моћи да убеди ЕУ да је озбиљна држава.
Одлука о томе како ће потрошити тако сакупљен новац је, како је рекао Копач, суверено право Србије. "Ја сам увек пропагирао потрошњу тог новца за мере енергетске ефикасности, обновљиве изворе енергије, за транзицију регија с рудницима угља", рекао је Копач.
На питање шта значи да ће земље које буду поштовале тај механизам имати преференцијални третман при извозу, а да ће у супротном плаћати и таксу на извоз робе, Копач је рекао да се још не зна како ће изгледати механизам граничне адаптације, којег усваја ЕУ, али из изјава ЕУ званичника је јасно, да Европа не жели да кажњава, него стимулише трговинске партнере, да уведу механизам плаћања емисија ЦО2.
"Прерачунаће се колико је угља просечно у неком производу, а производ је и електрична енергија и обрачунаће се цена за емисије које би иначе плаћао неки произвођач истог производа унутар ЕУ на такву просечну вредност угља", објаснио је Копач.
Одговарајући на питање да ли је Србија испунила све обавезе које је од ње захтевала ЕЗ за време његовог мандата, Копач је рекао да Србија није одговорила позитивно на те захтеве и да још није успешно завршено раздвајање делатности у "Србијагасу", филтери у термоелектранама још нису уграђени, а да има и других проблема.
Копач је рекао да верује да ће Србија, без обзира на енергетску кризу, до 2050. године угасити термоелектране јер су све старе и до тада ће бити истрошене, а да се нове не граде.
На питање када ће се завршити енергетска криза Копач је рекао да је "питање шта је криза". "Енергија је била ненормално јефтина и то није могло дуго да траје. Поред тога цео свет иде у транзицију, ка декарбонизацији. То је огроман технолошки покрет, а не криза. Неко то мора да плаћа. Све се то одражава у цени енергије", рекао је Копач.
Додао је да очекује да ће цене енергената пасти крајем зиме, али да никад неће више бити тако ниске као што су биле пре поскупљења.
То ће, према његовим речима, морати да се рефлектује и на цену струје за домаћинства у Србији јер је сада далеко испод трошкова за производњу. "Разумем, да је то политички осетљиво за све, посебно пре избора", рекао је Копач.
Астрономско поскупљење струје и гаса изазвано је, према његовим речима, политичким факторима, али не само њима.
"Узроци су многобројни. Почело је трговинским ратом између Кине и Аустралије и несташицом угља у Кини, што је политичког карактера. Свој допринос су имале и цене купона (таксе) за емисије угљен-диоксида, на које утиче Европска комисија, што је опет политичког карактера. Русија је искористила своју шансу за даљи притисак на Украјину и ЕУ и то је опет политика", рекао је Копач.
Додао је да је било и "нормалних" тржишних фактора, међу којима је пре свега, постпандемични опоравак индустрије у целом свету.
"Кина и Индија прелазе са угља на гас. То су огромне земље и потражња за гасом је због тога огромна. Гас је постао глобални продукт и утиче на све", рекао је Копач.
Оценио је да је прва последица енергетске кризе инфлација јер цене гаса и нафте утичу на цену хране и транспорта.
"Због тога ће сиромашни бити још сиромашнији, а богати још богатији. Али једини победници на дуге стазе ће бити земље које неће више зависити од увоза нафте и гаса, па ни од угља, који полако одлази у прошлост због процеса декарбонизације. Сад је време за интензивне инвестиције у обновљиве изворе енергије и у мере енергетске ефикасности", рекао је Копач.
Копач је у интервјуу за Бету рекао да је такво "застрашујуће" стање емисије штетних гасова последица рада термоелектрана без коришћења филтера који су уграђени само у тремоелектрани у "Костолцу Б", али четири године не раде.
"Емисије сумпор-диоксида су у 2020. години из термоелектрана биле шест пута веће него је то предвиђено Националним планом смањења емисија. Само емисије из "Костолца Б" су скоро двапут веће од оних које је влада одобрила за све термоелектране у Србији", рекао је Копач, коме је мандат директора Секретаријата ЕЗ истекао пре месец дана.
Емисије азотних оксида и прашине су, како је рекао, мањи проблем и не превазилазе вредности предвиђене Националним планом.
Могуће санкције за Србију су због тога, како је рекао, губитак права гласа у ЕЗ, што је штетно за углед земље, али и мањак инвестиција у сектор енергетике.
На питање да ли је био упознат са стањем у пословању термоектране "Никола Тесла" (ТЕНТ) у Обреновцу, Копач је рекао да га је распад ситема пре месец дана изненадио, али да не зна довољно о томе и да не жели да коментарише све узроке.
Одговарајући на питање да ли ће земље Западног Балкана од 2025. године плаћати таксе за емисију угљен-диоксида Копач је рекао да је то инструмент у борби против климатских промена и за декарбонизацију.
"Европска унија (ЕУ) је увела трговање правима за емисију штетних гасова из термоелектрана на фосилна горива и индустрију, неке друге земље су увеле порез и друга плаћања. Очекујем, да ће све земље Западног Балкана ићи путем ЕУ и увести плаћање права на емитовање штетних гасова, пре свега угљен-диоксида", рекао је Копач.
Додао је да је цена (такса) права на емитовање у ЕУ сада око 70 евра за тону угљен-диоксида (ЦО2), али да би та цена на Западном Балкану одмах уништила конкурентност индустрије и проузроковала социјалне немире.
Због тога Србија треба, према његовим речима, постепено да уводи те таксе, али константно и предвидљиво јер без тоге неће моћи да убеди ЕУ да је озбиљна држава.
Одлука о томе како ће потрошити тако сакупљен новац је, како је рекао Копач, суверено право Србије. "Ја сам увек пропагирао потрошњу тог новца за мере енергетске ефикасности, обновљиве изворе енергије, за транзицију регија с рудницима угља", рекао је Копач.
На питање шта значи да ће земље које буду поштовале тај механизам имати преференцијални третман при извозу, а да ће у супротном плаћати и таксу на извоз робе, Копач је рекао да се још не зна како ће изгледати механизам граничне адаптације, којег усваја ЕУ, али из изјава ЕУ званичника је јасно, да Европа не жели да кажњава, него стимулише трговинске партнере, да уведу механизам плаћања емисија ЦО2.
"Прерачунаће се колико је угља просечно у неком производу, а производ је и електрична енергија и обрачунаће се цена за емисије које би иначе плаћао неки произвођач истог производа унутар ЕУ на такву просечну вредност угља", објаснио је Копач.
Одговарајући на питање да ли је Србија испунила све обавезе које је од ње захтевала ЕЗ за време његовог мандата, Копач је рекао да Србија није одговорила позитивно на те захтеве и да још није успешно завршено раздвајање делатности у "Србијагасу", филтери у термоелектранама још нису уграђени, а да има и других проблема.
Копач је рекао да верује да ће Србија, без обзира на енергетску кризу, до 2050. године угасити термоелектране јер су све старе и до тада ће бити истрошене, а да се нове не граде.
На питање када ће се завршити енергетска криза Копач је рекао да је "питање шта је криза". "Енергија је била ненормално јефтина и то није могло дуго да траје. Поред тога цео свет иде у транзицију, ка декарбонизацији. То је огроман технолошки покрет, а не криза. Неко то мора да плаћа. Све се то одражава у цени енергије", рекао је Копач.
Додао је да очекује да ће цене енергената пасти крајем зиме, али да никад неће више бити тако ниске као што су биле пре поскупљења.
То ће, према његовим речима, морати да се рефлектује и на цену струје за домаћинства у Србији јер је сада далеко испод трошкова за производњу. "Разумем, да је то политички осетљиво за све, посебно пре избора", рекао је Копач.
Астрономско поскупљење струје и гаса изазвано је, према његовим речима, политичким факторима, али не само њима.
"Узроци су многобројни. Почело је трговинским ратом између Кине и Аустралије и несташицом угља у Кини, што је политичког карактера. Свој допринос су имале и цене купона (таксе) за емисије угљен-диоксида, на које утиче Европска комисија, што је опет политичког карактера. Русија је искористила своју шансу за даљи притисак на Украјину и ЕУ и то је опет политика", рекао је Копач.
Додао је да је било и "нормалних" тржишних фактора, међу којима је пре свега, постпандемични опоравак индустрије у целом свету.
"Кина и Индија прелазе са угља на гас. То су огромне земље и потражња за гасом је због тога огромна. Гас је постао глобални продукт и утиче на све", рекао је Копач.
Оценио је да је прва последица енергетске кризе инфлација јер цене гаса и нафте утичу на цену хране и транспорта.
"Због тога ће сиромашни бити још сиромашнији, а богати још богатији. Али једини победници на дуге стазе ће бити земље које неће више зависити од увоза нафте и гаса, па ни од угља, који полако одлази у прошлост због процеса декарбонизације. Сад је време за интензивне инвестиције у обновљиве изворе енергије и у мере енергетске ефикасности", рекао је Копач.
Бета
Актуелно
Најновији број
25. април 2024.
