4. јануар 2022.4. јан 2022.
Фискални савет (фото: РТ Војводине)
Фискални савет: Цене инпута условљавају раст цене производа
Иако је на годишњем нивоу раст свих цена у новембру 2021. био 7,5 одсто, сиромашна домаћинства у Србији већ сада трпе инфлацију од 10 до 15 одсто, изјавио је професор емеритус Економског факултета у Београду и председник Фискалног савета Србије Павле Петровић.
"Убрзање инфлације у Србији има веома изражену социјалну димензију, јер су у последњих годину дана највише поскупели храна и енергенти, односно производи на које сиромашњи грађани троше највећи део свог дохотка", казао је Петровић за данашњи број листа "Нова".
Он је истакао да се социјални проблеми не могу решити тако што се привреди нареди да не повећава цене, и додао да иза раста цена основних производа не стоји намера произвођача да остваре екстрапрофит, већ поскупљење инпута.
"Несташица вероватно неће бити уколико замрзавање цена основних производа траје само 60 дана. У тако кратком року произвођачима би требало да буде важније да задрже учешће на тржишту, чак и по цену евентуалних губитака. Међутим, уколико се ова мера продужи, а цене инпута наставе да расту, није искључено да ће доћи до несташица", казао је Петровић.
Додао је да инфлација смањује реални доходак становника и да ће вероватно имати утицаја на одређено успоравање привредне активности. Према његовим речима за разлику од 2021. када је инфлација углавном дошла споља, раст цена у Србији 2022. у великој мери зависиће од економске политике која се спроводи у земљи.
Он је појаснио да је досадашња инфлација углавном била глобални феномен, који је изазван растом цена неколико група производа ван контроле домаће економске политике.
"Важан индикатор који показује да се инфлација може вратити под контролу је то што је базна инфлација, инфлација без енергије, хране, алкохола и цигарета, остала још релативно ниска на нивоу од три одсто", казао је он.
Петровић је навео да је неопходно, да би раст цена био заустављен током ове године, да Влада Србије иде на што нижи фискални дефицит, да избегава неселективна давања свим грађанима и да ванредно не повећава плате у јавном сектору.
Према његовим речима, иако су предвиђања незахвална, инфлација би почетком ове године могла бити око осам одсто, а "уколико Влада Србије и Народна банка Србије буду водиле одговорну економску политику, раст цена би до краја 2022. могао да се врати на ниво од око три одсто".
"Убрзање инфлације у Србији има веома изражену социјалну димензију, јер су у последњих годину дана највише поскупели храна и енергенти, односно производи на које сиромашњи грађани троше највећи део свог дохотка", казао је Петровић за данашњи број листа "Нова".
Он је истакао да се социјални проблеми не могу решити тако што се привреди нареди да не повећава цене, и додао да иза раста цена основних производа не стоји намера произвођача да остваре екстрапрофит, већ поскупљење инпута.
"Несташица вероватно неће бити уколико замрзавање цена основних производа траје само 60 дана. У тако кратком року произвођачима би требало да буде важније да задрже учешће на тржишту, чак и по цену евентуалних губитака. Међутим, уколико се ова мера продужи, а цене инпута наставе да расту, није искључено да ће доћи до несташица", казао је Петровић.
Додао је да инфлација смањује реални доходак становника и да ће вероватно имати утицаја на одређено успоравање привредне активности. Према његовим речима за разлику од 2021. када је инфлација углавном дошла споља, раст цена у Србији 2022. у великој мери зависиће од економске политике која се спроводи у земљи.
Он је појаснио да је досадашња инфлација углавном била глобални феномен, који је изазван растом цена неколико група производа ван контроле домаће економске политике.
"Важан индикатор који показује да се инфлација може вратити под контролу је то што је базна инфлација, инфлација без енергије, хране, алкохола и цигарета, остала још релативно ниска на нивоу од три одсто", казао је он.
Петровић је навео да је неопходно, да би раст цена био заустављен током ове године, да Влада Србије иде на што нижи фискални дефицит, да избегава неселективна давања свим грађанима и да ванредно не повећава плате у јавном сектору.
Према његовим речима, иако су предвиђања незахвална, инфлација би почетком ове године могла бити око осам одсто, а "уколико Влада Србије и Народна банка Србије буду водиле одговорну економску политику, раст цена би до краја 2022. могао да се врати на ниво од око три одсто".
Агенција Бета
Актуелно
Најновији број
25. април 2024.
