Поводом 10. октобра, Светског дана менталног здравља: Олако схваћена реч – депресија
Млади некада депресију испољавају на другачији начин него одрасли – пркосом, бунтом, променом стила облачења. Губитак мотивације, умор и губитак енергије, немир, узнемиреност, бежање од куће, претње или покушај самоубиства, болови који нису стварни, снижено самопоштовање, изненадни проблеми у школи
Сви смо ми у неким тренуцима живота тужни и то је сасвим у реду. Али шта радити када та туга потраје, а нерасположење и немир ушета у нашу душу на дужи временски период?
Да се одмах разумемо, многи за себе кажу да су „депресивни“, то је реченица коју свакодневно чујем и којом људи углавном желе другима да дају до знања да су тужни. Али треба схватити да депресија није само туга, само један лош дан и нерасположење које ће проћи након што преспавамо кишно поподне, одемо на кафу и поразговарамо са пријатељем. Депресија је болест која захвата мисли и тело и коју не можемо само добром вољом победити. И зато је јако битно да можемо да препознамо и приметимо разлику између „обичне туге“ и депресије. Више од 300 милона људи пати од ове болести, а сваке године око 800.00 хиљада људи изврши самоубиство. Шта нам ове бројке говоре? Депресија је болест која и те како убија!
Депресија није само туга, само један лош дан и нерасположење које ће проћи након што преспавамо кишно поподне, одемо на кафу и поразговарамо са пријатељем. Депресија је болест која захвата мисли и тело и коју не можемо само добром вољом победити
Када депресија уђе у нечији живот она мења све – поглед на свет, понашање, расположење, начин на који се говори, креће, спава. „Преспавао бих цео дан“, „Најбоље ми је када ме сви оставе самог“, „немам воље да изађем из собе“ – ово су честе реченице депресивних људи. Они желе заувек да остану у свом кревету, далеко од људи, уморни су и терају све од себе.
Млади и депресија Млади некада депресију испољавају на другачији начин него одрасли – пркосом, бунтом, променом стила облачења… Када се млади сусретну са депресијом, често покушавају сами да се изборе са овом болешћу. Неретко се окрећу алкохолу, цигаретама, психоактивним супстанцама, агресији. Зашто мисле да је лакше уништавати се него помоћи себи објаснио нам је Иван Тодић, школски психолог.
-Таква ризична понашања, као што су конзумирање психоактивних супстанци и отворено насиље, стварају илузију код депресивне особе да тиме решава проблем. Та илузија је краткотрајна, а настале последице често теже решиве него на самом почетку, јер симптоми депресије касније могу да се појачају и постану бројнији, због чега се депресивне особе временом осећају још горе.
Истакао је да је рад на откривању природе овог проблема код адолесцената доста изазован и захтева висок ниво опрезности, а разлог тога је тај што се депресија може испољавати на мноштво различитих начина и кроз разноврсне симптоме, с различитим узроцима њиховог настанка.
Конзумирање психоактивних супстанци и отворено насиље, стварају илузију код депресивне особе да тиме решава проблем. Та илузија је краткотрајна, а настале последице често теже решиве него на самом почетку
-Оно што је примарно у таквом раду јесте разликовање пролазних депресивних расположења као очекиване и природне реакције на неки непријатан догађај од оних симптома који не пролазе тако лако и брзо и који могу да укажу на постојање тешког депресивног поремећаја.
Када је у питању откривање саме депресије, истиче да је јако битно открити разлог настанка одређених симптома.
Оваква понашања могу бити последица депресије код младих, немојте из занемарити:
-осећај безвредности, -губитак мотивације, -умор и губитак енергије, -немир, узнемиреност, -бежање од куће, -претње или покушај самоубиства, -болови који нису стварни, -снижено самопоштовање, -изненадни проблеми у школи.
-Узмимо за пример адолесцента који се обраћа психологу због интензивних осећаја туге, немоћи, несанице и губитка апетита. Овако представљени симптоми лако нас могу довести до закључка да је реч о о некој врсти депресивног поремећаја. Међутим, уколико се детаљније распитамо о животу овог адолесцента и сазнамо да је месец дана раније доживео губитак њему драге особе, пре ћемо претпоставити да се ради о природном и здравом туговању као последици губитка.
До развоја депресије доводи више фактора, али најзначајнију улогу игра социјални фактор.
-Када је реч о депресији код адолесцената, тај социјални фактор се односи најпре на утицај породице, школе и вршњака који чине њихово непосредно окружење. Песимистичан став према животу, непријатна осећања и доживљај да је сам у свом проблему код адолесцената свакако могу бити подстакнути негативинм утицајима његовог непосредног окружења.
Беспомоћност -За мене, депресија представља огроман проблем. То је нешто што долази изнутра, из главе. Нешто што се не може решити једном терапијом антибиотика нити хируршим подухватом, на пример. Не долази она сама од себе, често је праћена великим животним напорима и ситуација у којима се човек током живота може наћи. Губитак енергије и воље за животом, осећај безизлазонсти, кривице; једном речју – беспомоћност.
Људи се углавом питају зашто оболели не затраже помоћ. Мислим да је одговор једноставан – оболели не виде излаз и сврху. У данашње време, депресију људи често поистовећују са лошим расположењем, самим тим тешко ју је и препознати. Оно што бих ја издвојила као важне показатеље ове болести су: аксиозност праћена осећајем патње и емоционалног бола, говор тела који може указати на унутрашње стање особе и најбитније – губитак осећаја задовољства. Оно што је јако тужно је то што млади данас на депресију гледају као на знак слабости и лабилности, као и на нешто што треба исмејавати. Баш због тога, оболеле особе јако ретко отворено причају о свом проблему, из страха од одбачености,Јелена Марковић, 17.
Као што смо схватили, за депресију не постоји никакав „чаробни лек“ који нас може извући из вира у који смо упали, али свакако постоје ствари које ће нас, само нашом жељом и вољом, вратити у живот. Депресија не треба и не сме да буде табу тема нашег друштва јер пут ка опоравку је лакши ако будемо довољно причали о њој.
