14. мај 2023.14. мај 2023.

Фотограф Павел Сурови (Фото: Глас Подриња)

Текст је објављен у штампаном издању Гласа Подриња. Потражите свој примерак сваког четвртка на киосцима.

Павел Сурови осваја свет фантастичним фотографијама народних ношњи Балкана

Радови Павела Суровог су специфична реинтерпретација народних ношњи као нематеријалног културног наслеђа, која смело компонује традиционалне елементе приказијући их из оригиналне перспективе

Познати фотограф Павел Сурови осваја свет несвакидашњим фотографијама на којима су приказнане жене ратнице, владарке и богатство народних ношњи Балкана. Иако на први поглед посматрача засени женска лепота модела на фотографијама, оне откривају много више од тога. Делом стварни, а делом измаштани свет традиције, митског и религијског очитава се у одличним поставкама дела Суровог. Свака сцена пажљиво је испланирана, од ношњи, костима, светла. Потрага за одређеним елементима костима посебна је прича налик на потрагама за благом из древних легенди. Ипак, оно што плени је колоритна композиција сваког дела.

Павелов рад је специфична реинтерпретација народних ношњи као нематеријалног културног наслеђа, која смело компонује традиционалне елементе приказијући их из оригиналне перспективе, која на специфичан начин мења естетичне и традиционалне моделе, истичу критичари. За своја дела вишестурко је награђиван, а све је започело „случајно“.

Народне ношње у фокусу
Као модни фотограф Павел Сурови фокусирао се на фотографисање на народну ношњу Срба из целог региона, Словака, Мађара, Русина, Хрвата, Буњеваца, Румуна. Широј јавности можда није познато да све ради сам од идеје, креирања концепта, сценографије, одабира народних ношњи, те све до финалне реализације, односно фотографисања.

-Пројекат „Корона“ са словачким народним ношњама доживео је велики успех и након тога сам у сарадњи са „Европска престоница културе 2022“ сам креирао изложбу за отварање Европске престонице кулуте (Нови Сад). Циљ је био да народне ношње из Србије, Републике Српске, динарског краја, Босне и Херцеговине, Хрватске, Мађарске, Румуније представим на свој начин- каже Павел Сурови и напомиње да је идеја била да одабере оне ношње које га инспиришу на основу пет секунди посматрања.

Моја изложба едукује, провоцира, учи о симболима и прича сакривену духовну причу која треба да се открије. Она је више димензионална. На првом нивоу откривамо ношњу, другом видимо трансформацију, а трећи ниво је лик и прича коју сам желео да испричам

-Било је потребно да одаберем оне које на духовно-филозофском ме наводе да инспирацију и оне у којима видим неку алегорију. На пример народна ношња из Кључа ме подстакла да у њој видим витезове због белог платна. А да би она постала Темпларка морао сам да пронађем два елемента, један је мач, а други је српски ћилим – појашњава Сурови.

Прича треба да се прича
Наглашава да ће неко од посматрача уочити све елементе на фотографијама, до најситнијих детаља и пронаћи одређену симболику, испричати причу, а неко ће видети само ношњу, или девојку.
Напомиње да се водио почетном инспирацијом и да је све подразумевало значајну логистику и подршку. Истиче да су Српкиње представљене као ратнице, што је условљено историјом ових простора.

-За Архангела Михаила морао сам да из Немачке довезем велики тепих од козје длаке. То је само једна од прича везана за припрему. Када је у питању симболика има је прилично у свакој од ношњи. Она садржи елементе духовности, али је инспирисана ратничком одором. За разлику од словачке, русинске ношње које су инспирисане бечким дворовима. Наравно, нису све Српкиње престављене као ратнце, пример је царица Милица, она има највише духовних елемената – додаје Павел.

За приказ царице Милице била је потребна и круна, која носи интересанту причу. Не само историјску, већ и културолошку.

-То је једина сачувана круна из Мркоњића града. Тај крај је био под утицајем бројних народа, те је и толико интересантнији предмет. У круни се налазе дукати из Наполеоновог времена, као симбол Француске. На изложби у Паризу сви су питали да ли је Српкиња била фанцуска краљица.

Удахнути нови живот народним ношњама
Идеја је била да народне ношње изађу из оквира музеја и да им удахне нови живот.

-Деловале су ми без душе, те сам одабрао моделе који ће својим лицима им дати животност. У иностранству прво примете поглед, став модела и помисле да су то прави костими краљица из тог периода. За њих то нису народне ношње. Моја изложба едукује, провоцира, учи о симболима и прича сакривену духовну причу која треба да се открије. Она је више димензионална. На првом нивоу откривамо ношњу, другом видимо трансформацију, а трећи ниво је лик и прича коју сам желео да испричам. Желим да верујем да сам подстакао оне који се баве народним ношњама да на њих гледају другачије – појашњава Сурови и додаје да желео да истакне симболе на ношњама.

Иако су на фотографијама приказане жене, само једно је одступање од овог концепта, „матадор“
у словачкој, односно кисачкој ношњи

Принц матадор из Кисача
Иако су на фотографијама приказане жене, само једно је одступање од овог концепта, „матадор“ у словачкој, односно кисачкој ношњи.

-Он представља мене, али и себе. У питању је мој син. Наравно да су Шпанци одмах видели своју. Верујем да је то приближавање тих ношњи историјским сегментима и ситуацијима које су нам блиске.

Недавно је Павел Сурови своје радове представио шабачкој публици, што је уједно био почетак европске турнеје.

М. Ж.