CITY. I FIND THE BEAUTY IN SILVER

У дугогодишњем континуираном ликовном стваралаштву сликарке Силвие Kовјенић примећује се осим дубоке посвећености и личног уметничког раста константна опредељеност уметнице да кроз апстрактно изражавање искаже став, своју перцепцију стварности али и богатство унутрашњег живота. У том сада већ позамашном опусу, у формалном смислу, уметница је најближа геометријској апстракцији, без обзира којим техникама се служи у процесу стварања (омиљене акрилне боје и пасте, уљане боје, комбиновани материјали или апликације тродимензионалних објеката).

Пратећи стваралаштво ове уметнице јасно је да велики део инспирације црпи из градског окружења, користећи симболичке асоцијације објеката архитектуре, урбанизма, индустријских постројења и слично. Називи изложби по циклусима често асоцирају на комплексне садржаје или неке карактеристике урбаних целина које подразумевају конгломерат живих збивања у метрополама, -центрима савремене цивилизације са постојећим, затеченим или новим технологијама и поред сложеног, брзог и наизглед хаотичног живота модерних градова, Силвиа Kовјенић, својом интерпретацијом стварности предочава посве особену “другачију“ реалност која је продукт наталоженог искуства, богатства духовног бића и јединственог сензибилитета саме ауторке.

На радовима С. Kовјенић доминира јасан и прегледан поредак ствари-елемената у оквиру целине композиције, што се уочава у односима и пратећим ритмовима датих форми које третира, углавном неутралним нијансама пастелних “лигхт боја”. Намерно истицање светлости – сенки као својеврсно зрачење пулсирајућег велеграда, уметница постиже наношењем сребрне боје – пасте, дискретно тониране у флах или рељефнијем наносу, потенцирајући духовну супремацију централне белине сваког рада. Та плошна белина, окосница дешавања свих радова на папиру С. Kовјенић, коју уоквирују, деле или линеарно прате остали елементи слике, представља сушту интиму уметнице. Лични духовни и емотивни простор мења се периодично па сами радови прецизно бележе ове промене, попут неког сеизмографа.

Тако се у серији радова на папиру, димензија 85x57цм, рађених комбинованом техником из 2018. године уочава транспарентна-флуидна отвореност централног простора којег по ободима линеарно ритмички или стремљењем у висину прате остали геометријски елементи допуштајући нам утисак једноставне неспутане отворености и слободе.
Већ у наредним радовима из 2019. године, ситуација се мења у корист интензивнијих, снажнијих емоција које ће изнедрити сложеније и комплексније форме у самом средишту слике са доминантним линеарним преплетима јаких колористичких набоја. Ова промена ће се одразити и у серији радова мањег формата, рађених уљем на папиру насталих такође у овој години. Поменути радови мањих димензија склапају дужу инсталацију на којој се линеарно хоризонталним положајима црвених, плавих и загасито црвених елемената