Отворена друга самостална изложба Гордане Манојловић у галерији Удружења „Круг 10“
Лутања
Чврста композиција, готово апстрактнх слика, колористички богатих, снажних и јаких, прошлог петка, одвела је посетиоце у свет пејзажа за које је и сама ауторка рекла да их изнад свега обожава
По струци економиста, по опредељењу сликар, Гордана Манојловић из Шапца, протеклог петка показала је да се више него одлично сналази са уљем на платну и акрилом. Њених двадесет осам радова, у поменутој техници, улепшало је зидове галерије Уружења уметника „Круг 10“, уводећи све присутне у свет пејзажа. Симболично названа „Лутања“, друга самостална изложба ове ауторке, изнедрила је чврсту композицију, готово апстрактнх слика, колористички богатих, снажних и јаких, како је истакла и проф. Иванка Трифуновић, историчар уметности.
- Назив изложбе проистекао је, како Гоца каже, из њеног мишљења да се још увек тражи. Мислим да се она већ дубоко нашла у уметности ликовног стваралаштва, а ми смо ти који лутамо кроз ове њене предивне пејзаже, проналазећи поново себе и своју везу са природом. Гоца ради у техници уље на платну и акрил и као један економиста врло разложно гради своје слике. Почетком деветнаестог века појавио се правац неокласицизам и теоретичар Викелман који је рекао: „Дајте ми добар цртеж“. Чини ми се да су га многи сликари буквално схватили верујући да ако имате добар цртеж не морате ставити боју. Гледајући Гоцине слике мислим да је он у ствари рекао да боја, као основни елемент сликања, достиже свој пуни ентитет тек поред доброг цртежа. И то је оно што ми на овим делима видимо ““ једну добру, чврсту композицију, једну готову апстрактну слику, толико колористички богату, снажну и јаку, да једино што заиста можемо то је да лутамо по пејзажима ““ рекла је проф. Трифуновић.
Захваливши се своме Удужењу „Круг 10“, као и Миодрагу Гашићу Галу и Бранку Бурсаћу, за поставку изложбе ауторка је додала да су сувишне речи, јер слике говоре о њој.
- Желела сам да направим ову изложбу „Лутања“ са акрилом и уљаним бојама из једног разлога да видим да ли нешто вредим и у том домену или је енкаустика та која преовладава моју противност. Људи ће рећи свој суд о томе. Ја ћу и даље да радим зато што то волим. Некоме ће се и допасти. Слике говоре о мени, мом сензибилитету, љубави према боји, према пејзажима које стварно обожавам ““ додала је Гордана Манојловић.
Увод у пријатно вече испуњено уметношћу направила је Горданина унука Ања Манојловић, ученица четвртог разреда ОШ „Јанко Веселиновић“.
- Добродошли на сликарску изложбу моје баке Гордане Манојловић. Од рођења окружена сам сликама и уметничким делима у којима уживам. Трудим се да се и моји другари заинтересују за уметност на леп и прави начин. Захвалила бих се мојој баки и „Кругу 10“ што су ми указали част да најавим ову изложбу.
О посебности не само изложбе, већ и ауторке, говори чињеница да до сада ниједан рад није продала. Оно што с љубављу ради исто тако с љубављу поклања, а како сама каже, оставља и у наследство својој деци.
- Назив изложбе проистекао је, како Гоца каже, из њеног мишљења да се још увек тражи. Мислим да се она већ дубоко нашла у уметности ликовног стваралаштва, а ми смо ти који лутамо кроз ове њене предивне пејзаже, проналазећи поново себе и своју везу са природом. Гоца ради у техници уље на платну и акрил и као један економиста врло разложно гради своје слике. Почетком деветнаестог века појавио се правац неокласицизам и теоретичар Викелман који је рекао: „Дајте ми добар цртеж“. Чини ми се да су га многи сликари буквално схватили верујући да ако имате добар цртеж не морате ставити боју. Гледајући Гоцине слике мислим да је он у ствари рекао да боја, као основни елемент сликања, достиже свој пуни ентитет тек поред доброг цртежа. И то је оно што ми на овим делима видимо ““ једну добру, чврсту композицију, једну готову апстрактну слику, толико колористички богату, снажну и јаку, да једино што заиста можемо то је да лутамо по пејзажима ““ рекла је проф. Трифуновић.
Захваливши се своме Удужењу „Круг 10“, као и Миодрагу Гашићу Галу и Бранку Бурсаћу, за поставку изложбе ауторка је додала да су сувишне речи, јер слике говоре о њој.
- Желела сам да направим ову изложбу „Лутања“ са акрилом и уљаним бојама из једног разлога да видим да ли нешто вредим и у том домену или је енкаустика та која преовладава моју противност. Људи ће рећи свој суд о томе. Ја ћу и даље да радим зато што то волим. Некоме ће се и допасти. Слике говоре о мени, мом сензибилитету, љубави према боји, према пејзажима које стварно обожавам ““ додала је Гордана Манојловић.
Увод у пријатно вече испуњено уметношћу направила је Горданина унука Ања Манојловић, ученица четвртог разреда ОШ „Јанко Веселиновић“.
- Добродошли на сликарску изложбу моје баке Гордане Манојловић. Од рођења окружена сам сликама и уметничким делима у којима уживам. Трудим се да се и моји другари заинтересују за уметност на леп и прави начин. Захвалила бих се мојој баки и „Кругу 10“ што су ми указали част да најавим ову изложбу.
О посебности не само изложбе, већ и ауторке, говори чињеница да до сада ниједан рад није продала. Оно што с љубављу ради исто тако с љубављу поклања, а како сама каже, оставља и у наследство својој деци.
О. Гавриловић
Најновији број
25. април 2024.
