ВАКЦИНЕ БЕЗБЕДНИЈЕ НЕГО РАНИЈЕ

Од 24. до 30. априла обележава се Европска недеља имунизације. Овогодишња кампања под слоганом “Вакцине штите”, апелује на родитеље да заштите своју децу. Последице одређених болести далеко су теже од евентуалних нежељених последица вакцинације. На тему имунизације разговарали смо са епидемиологом др Небојшом Софранићем.
Циљ систематске обавезне имунизације је да 95% деце буде вакцинисано?
- Битно је да пронађемо децу из маргинализованих популација, што значи децу ромске популације, као и ону која мењају место становања. Стављамо акценат на две вакцине – против дечје парализе и малих богиња. На путу смо елиминације дечје парализе захваљујући добрим обухватом петовалентне вакцине у светским размерама. Пре две године је погоршана епидемиолошка ситуација малих богиња на подручју целе Србије и Мачванског округа. То је последица антивакциналног лобија који је последњих година био агресивнији.
Крајем деведесетих у једној студији је објављено да вакцина има везе са аутизмом?
- После те студије, урађено је десетак студија које су оповргле везу вакцина против морбиле са аутизмом, међутим та прва је имала већи утисак на јавност него сви каснији деманти. Сигурно је да су могуће нежељене реакције после вакцинације, нарочито живе. Али, било која нежељена реакција је мање опасна од клиничког тока морбила изазваних дивљим вирусом, где долази до упале мозга, а могући су и смртни случајеви. Антивакцинални лоби је ојачао на светским размерама.
Било је случајева да је полио вакцина изазвала дечју парализу?
- Да, али то су изузеци у односу на огроман број деце, који је вакцинисан и где је спречена дечја парализа. Значи, могуће је да се то догоди. Зато у развијенијим земљама постоје фондови за надокнаду штете, где је потврђено да је компликација заиста повезана са вакцином. Очекиване нежељене реакције после вакцине, црвенило, оток, и бол на месту убода, пролазе у току два дана. Очекивана реакција је и блага форма болести против које се вакцинише, јер је неупоредиво блажа реакција на вирус болести који је у вакцини, који је убијен, ако је вакцина мртва, или ослабљен, ако је жива. Неупредива је разлика могућих обољења са вакциналним вирусом, у односу на дивљи вирус у популацији.
Каква је ситуација са обухватом вакцинисане деце у Србији и Мачванском округу?
- У току прошле године дошло је до пада обухвата у Србији. Мачвански округ има обухват изнад просека, али није свуда исти. Најлошији је на подручју града Шапца и општине Богатић. Од деведесет и петоро деце која нису вакцинисана на подручју Мачванског округа, шездесет осморо је из Шапца. Поред обухвата, значајна је и правовременост вакцине. Предвиђено је да петовалентну вакцину у три дозе деца приме у року од шест месеци, а правовремена вакцина против морбила је до петнаестог месеца. На нивоу Мачванског округа 62% деце првовремено прими вакцину, а на подручју Шапца 46%. Код привремених контраиндикација, даје се после оптималног периода.
Србија увози вакцине које је некада производио Торлак?
- Нажалост, Торлак више није оно што је некад био. Још увек производи вакцине против туберкулозе, дифтерије, тетануса и великог кашља. Оно што више не ради је вакцина против дечје парализе. Пре неколико година је радио и вакцину против грипа, која је била целовирусна, а последњих десетак година се дају такозване цепане вакцине, које увозимо. После расписивања тендера, стручна комисија одлучује које ћемо вакцине увести. Трошкове сноси Републички фонд за здравствено осигурање.
У обавезном програму вакцинације немамо превенар вакцину против пнеумокока и вакцину против варичеле?
- Превенар вакцина је новијег датума. Требало би да уђе у обавезан календар вакцинације, јер се показала доста добром, у смислу смањења инвазивних обољења код мале деце. Пнеумококна вакцина је у плану, али за сада је неким слојевима становништва недоступна. Даје се на основу клиничких индикација, остали морају да је купе. Ове године још увек није ушла у програм, с обзиром да би то представљало додатни материјални издатак за Републички фонд здравственог осигурања. Против варичеле код нас није предвиђена вакцина, ни обавезним програмом, ни према индикацијама.
Да ли је данас вакцинација сигурнија него некада?
- Напретком технологије, вакцине су постале безбедније. Уз сваку допрему вакцине, добијамо и атест да је безбедна и имуногена, води се више рачуна него раније.

Обавеза Педијатријске службе је да ради ревизију вакциналне картотеке, што значи да сву децу која су досељена уводе у картоне и да поново позивају ону која се нису одазвала. Поред њихове ревизије, ЗЗЈЗ ради ревизију на крају сваке године и почетком наредне. Упоређује се вакцинисани од планираног броја деце. Сматра се да је тај проценат задовољавајући кад пређе 95%. Испод тог обухвата, обавеза здравствене службе је да поново позива децу, а ако се упорно не одазивају, списак родитеља који нису довели децу прослеђује се санитарном инспектору.

До 1. јуна свих осам Домова здравља у Мачванском округу требало би да нам доставе списак накнадно имунизоване деце, који ми шаљемо Батуту. То се зове вакцинација пропуштених прилика.