ПУТОПИС: ОД ШАПЦА ДО ШАПЦА 4.200 КИЛОМЕТАРА (2)
Пивом ћу те, пивом ћеш ме
У Минхену је освануо леп и сунчан дан. Кажу да то није уобичајена ситуација. Углавном има доста облака и још више кише.
А, када се неко у Минхену затекне као посетилац, туриста, жељан да нешто види и да обиђе, у старту му дан почне са 12,60 евра, колико кошта групна дневна карта за метро и остали градски превоз, јер нисте сами кренули на овакав пут. Цена дневне карте је за двоје. Градски превоз и метро су перфектни, нема гужви и све функционише као сат.
Возећи се тако седам, осам станица, од Оберзендлинга до Мариен Плаца, стижемо до центра Минхена. Не грешимо ако кажемо - велелепног. Прво што мора да се види то је чувена катедрала Фрауенкирхе, висине 99 метара и у Минхену важи урбана легенда да ниједна зграда у том граду не сме да буде виша од два торња ове катедрале. На улазу у цркву, у коју може да стане 20.000 људи, налази се Ђавољи отисак. Легенда говори да је ту ђаво стао и посматрао са презиром изградњу црквених прозора. У Фрауенкирхе се налази и гроб чувеног владара Лудвига. У разговору са једним од домаћина цркве смо сазнали све детаље, али оно што нас је мало изненадило је његово инсистирање да погледамо фотографије како је изгледала Фрауенкирхе приликом бомбардовања крајем другог светског рата. Хтели смо да га ми мало подсетимо како је Србија изгледала током немачког бомбардовања и зулума током окупације, али дан је био прелеп да бисмо се расправљали са бркатим Немцем.
Без Другог светског рата нисмо могли ни у наставку туре, јер смо се освежили у чувеној „Хофбраухаус“ пивници која се везује за неуспели пуч Адолфа Хитлера. У тој пивници нема ничега што иоле може да подсети на малог намћора са брчићима. А, пиво је врхунско. Искључиво се служи у литарским криглама и кошта око осам евра по кригли. У било које доба дана популарна пивница је пуна људи, као и све друге пивнице, а уз пиво се најбоље слажу коленице, кобасице и наравно – баварске переце.
Минхен без пива не би био то што јесте. Неки извори говоре о томе да у Баварској постоји рачун за пиво још из 12. века. Препоносни су Баварци на своје пиво. Најпопуларнија места за излажење су свакако Биргардени којих у Минхену има много. Својеврсне пивнице на отвореном омогућавају људима да донесу своју храну и сервирају је по столовима, али пиво мора да се наручи на шанку и да се служи у литарским криглама. Пиво пију буквално сви.
Тако на ред дође да напишемо и коју о најчувенијем вашару на свету, а да није Шабачки. Октобарфест. Он се организује у септембру, на чувеној „ливади“ која је сигурно величине минимум четири шабачка вашаришта, и траје 16 дана. Историја Октобарфеста датира из давне 1810. године, када је први пут и то 12. октобра одржана велика светковина у част венчања престолонаследника, принца Лудвига и принцезе Терезе, где је била уприличена и велика трка коња, која је и наредних година почела традиционално да се организује, да би на крају прерасла у фестивал који је данас познат као Октобарфест. Занимљиво је, међутим, да се последња тура пива наручује у 22.30 пошто се Октобарфест затвара у 23 сата. Ову манифестацију посети око шест милиона људи. Прошле године је било мало мање због претњи терористичким нападима. Литарска кригла на Октобарфесту, иначе, кошта 11 евра.
После толико пива, ваља отићи у природу, а Минхен има један од највећих светских паркова – Инглиш Гарден. Фасцинантан парк, уређен до савршенства који Баварци користе за одмор, релаксацију, тренирање, а неки и за сунчање и то целог голог тела. То је у Инглиш гардену нормална и уобичајена ствар и не треба се много узбуђивати због те појаве.
На крају целог дана, треба нешто појести, али одлазак у ресторан је језиво скуп изузев ако се не ради о неким југословенским где се могу појести одлични ћевапи за десет евра. Ми смо се одлучили за сендвиче из Лидла и једно од најбољих немачких пива – ХБ.
ПАПРЕНО ЗА СТАНОВАЊЕ
Минхен је велики град, један од највећих у Немачкој, али по свој прилици има мањка стамбеног простора. Тешко је наћи идеалан стамбени простор, а једнособни станови су неретко око хиљаду евра месечно за рентирање. Апсолутно је небитно да ли се стан налази у центру или ван њега, цене су исте. Пијаца је прескупа. Трешње, на пример, коштају између десет и 15 евра за килограм. Прехрамбена роба и хемија су за нијансу јефтиније него код нас, али гардероба није, изузев ако не налетите на неког Југовића који ће да вас упути у којим радњама и где куповати.
А, када се неко у Минхену затекне као посетилац, туриста, жељан да нешто види и да обиђе, у старту му дан почне са 12,60 евра, колико кошта групна дневна карта за метро и остали градски превоз, јер нисте сами кренули на овакав пут. Цена дневне карте је за двоје. Градски превоз и метро су перфектни, нема гужви и све функционише као сат.
Возећи се тако седам, осам станица, од Оберзендлинга до Мариен Плаца, стижемо до центра Минхена. Не грешимо ако кажемо - велелепног. Прво што мора да се види то је чувена катедрала Фрауенкирхе, висине 99 метара и у Минхену важи урбана легенда да ниједна зграда у том граду не сме да буде виша од два торња ове катедрале. На улазу у цркву, у коју може да стане 20.000 људи, налази се Ђавољи отисак. Легенда говори да је ту ђаво стао и посматрао са презиром изградњу црквених прозора. У Фрауенкирхе се налази и гроб чувеног владара Лудвига. У разговору са једним од домаћина цркве смо сазнали све детаље, али оно што нас је мало изненадило је његово инсистирање да погледамо фотографије како је изгледала Фрауенкирхе приликом бомбардовања крајем другог светског рата. Хтели смо да га ми мало подсетимо како је Србија изгледала током немачког бомбардовања и зулума током окупације, али дан је био прелеп да бисмо се расправљали са бркатим Немцем.
Без Другог светског рата нисмо могли ни у наставку туре, јер смо се освежили у чувеној „Хофбраухаус“ пивници која се везује за неуспели пуч Адолфа Хитлера. У тој пивници нема ничега што иоле може да подсети на малог намћора са брчићима. А, пиво је врхунско. Искључиво се служи у литарским криглама и кошта око осам евра по кригли. У било које доба дана популарна пивница је пуна људи, као и све друге пивнице, а уз пиво се најбоље слажу коленице, кобасице и наравно – баварске переце.
Минхен без пива не би био то што јесте. Неки извори говоре о томе да у Баварској постоји рачун за пиво још из 12. века. Препоносни су Баварци на своје пиво. Најпопуларнија места за излажење су свакако Биргардени којих у Минхену има много. Својеврсне пивнице на отвореном омогућавају људима да донесу своју храну и сервирају је по столовима, али пиво мора да се наручи на шанку и да се служи у литарским криглама. Пиво пију буквално сви.
Тако на ред дође да напишемо и коју о најчувенијем вашару на свету, а да није Шабачки. Октобарфест. Он се организује у септембру, на чувеној „ливади“ која је сигурно величине минимум четири шабачка вашаришта, и траје 16 дана. Историја Октобарфеста датира из давне 1810. године, када је први пут и то 12. октобра одржана велика светковина у част венчања престолонаследника, принца Лудвига и принцезе Терезе, где је била уприличена и велика трка коња, која је и наредних година почела традиционално да се организује, да би на крају прерасла у фестивал који је данас познат као Октобарфест. Занимљиво је, међутим, да се последња тура пива наручује у 22.30 пошто се Октобарфест затвара у 23 сата. Ову манифестацију посети око шест милиона људи. Прошле године је било мало мање због претњи терористичким нападима. Литарска кригла на Октобарфесту, иначе, кошта 11 евра.
После толико пива, ваља отићи у природу, а Минхен има један од највећих светских паркова – Инглиш Гарден. Фасцинантан парк, уређен до савршенства који Баварци користе за одмор, релаксацију, тренирање, а неки и за сунчање и то целог голог тела. То је у Инглиш гардену нормална и уобичајена ствар и не треба се много узбуђивати због те појаве.
На крају целог дана, треба нешто појести, али одлазак у ресторан је језиво скуп изузев ако се не ради о неким југословенским где се могу појести одлични ћевапи за десет евра. Ми смо се одлучили за сендвиче из Лидла и једно од најбољих немачких пива – ХБ.
Минхен је велики град, један од највећих у Немачкој, али по свој прилици има мањка стамбеног простора. Тешко је наћи идеалан стамбени простор, а једнособни станови су неретко око хиљаду евра месечно за рентирање. Апсолутно је небитно да ли се стан налази у центру или ван њега, цене су исте. Пијаца је прескупа. Трешње, на пример, коштају између десет и 15 евра за килограм. Прехрамбена роба и хемија су за нијансу јефтиније него код нас, али гардероба није, изузев ако не налетите на неког Југовића који ће да вас упути у којим радњама и где куповати.
Н. К.
Најновији број
25. април 2024.
