ШАБАЧКЕ ПРИЧЕ ““ МИХАИЛО ГЛИГОРИЋ ГЛИША
ШАБАЦ ЈЕ РЕДАК ГРАД
О Шапцу и Шапчанима, његовим улицама и институцијама, прошлости и садашњости, кафанама и боемима, корзоу и игранкама, Дудари и Сави, фудбалу и рукомету... причају људи који су део своје душе уградили у мозаик калдрме ове вароши ( 4 )
Шабац је редак град, али то заиста. Има своје обојење, има мирис и укус, и лежи на неком талогу чистих културних, старинских, историјских наноса - почиње причу о свом граду Глиша сликар, како га у Шапцу и зову и знају, причу о вароши виђену очима уметника и Шапчанина коме тај град много значи и по свему судећи и он значи том граду.
Мисли се да се о Шапцу све зна, међутим, по уверењу Михаила Глигорића постоји тајновити Шабац, тај надреални који му много знаачи јер је у њему направио све што стоји иза њега, као што му значе и људи из његовог окружења а они су из широког спектра, најмање из његовог света уметности, а то су аласи, машинци, грађевинци, столари, дунђери, професори... људи разних фела, јер Глиша у први план не ставља људско звање али цени њихово знање. Зато мисли да то што има Шабац нису имали градови у окружењу, као на пример некакав, шабачки речено, штим, а на питаље да ли га још има, одговара:
- У траговима да, ово је време врло агресивно, фини и добри људи су се повукли пред најездом скакаваца свих боја и свих чуда. Никада се пре нисмо питали коме припадамо, знало се припадамо српском корпусу, и онда када је то био југословенски, који је отишао и требао је да оде, али да се не бавимо тиме, хоћу да кажем да је опоро то одрастање било. Није Шабац град који једва дочека да се појави нов квалитет, врло су строги критеријуми. У Шапцу словити као добар сликар није једноставно, врло писмена публика, али заиста, и ту се не може направити превара, али је то публика која осети ако постоји искрица да је прихвати.
Мисли се да се о Шапцу све зна, међутим, по уверењу Михаила Глигорића постоји тајновити Шабац, тај надреални који му много знаачи јер је у њему направио све што стоји иза њега, као што му значе и људи из његовог окружења а они су из широког спектра, најмање из његовог света уметности, а то су аласи, машинци, грађевинци, столари, дунђери, професори... људи разних фела, јер Глиша у први план не ставља људско звање али цени њихово знање. Зато мисли да то што има Шабац нису имали градови у окружењу, као на пример некакав, шабачки речено, штим, а на питаље да ли га још има, одговара:
- У траговима да, ово је време врло агресивно, фини и добри људи су се повукли пред најездом скакаваца свих боја и свих чуда. Никада се пре нисмо питали коме припадамо, знало се припадамо српском корпусу, и онда када је то био југословенски, који је отишао и требао је да оде, али да се не бавимо тиме, хоћу да кажем да је опоро то одрастање било. Није Шабац град који једва дочека да се појави нов квалитет, врло су строги критеријуми. У Шапцу словити као добар сликар није једноставно, врло писмена публика, али заиста, и ту се не може направити превара, али је то публика која осети ако постоји искрица да је прихвати.
Најновији број
25. април 2024.
