ПОДНЕБЉЕ КАО ИНСПИРАЦИЈА

Декларише се као босански Србин, Крајишник са Змијања а опредељује као шабачки списатељ. Никола Девура, објавио је око хиљаду новинских чланака и коментара, интервјуа и репортажа. Уз то и неколико стотина огледа, приказа и есеја у бројним листовима и стручним часописима. Написао је роман „Хад“, аутор је кљига „Змај од Ноћаја“ и „Сага о Липолисту“, студије „Вук Караџић“, драме „Смрт филозофа“ а у рукопису му је роман „Цар Душан“. Из мноштва дела која су изашла из радионице овог врсног ствараоца, по некима је „Ружа Тодорова“, кратка прича о љубави творца српске писмености, оно чиме би се поносили многи аутори, поноси се и он, али у скромности којом га је живот обдарио, свом делу не придаје онај значај какво оно и заслужује. Уопште, о себи нерадо говори, на крају сваке његове књиге, уз неколико оскудних и основних података, додаје и реченицу „Биографија изван овог, није значајна“.
А уствари, за оне који га мало боље познају и делови из те биографије драгоцени су не само за једног човека већ и за поднебље у коме живи и делује. Никола Девура један је од бољих познавалаца историје, културе или књижевности овог краја, упознао је читаво Подриње, Мачву и Поцерину, Тамнаву и Подгорину, Шабац... и у много чему у, народном предању или историјском запису, нашао је инспирацију за оно чиме се бави. Ипак, на позив да о Шапцу и овом крају говори за „Глас Подриња“, одговорио је „Нисам ја Шапчанин, ја сам дошља“. Међутим, Девура сигурно јесте Шапчанин, а тај погрдни назив „дошља“, ни један Шапчанин није упутио за њега сматрајући га човеком који је многа добра дела урадио за ову средину и већи део свог живота уградио у њу.