СРБИЈА У ЕВРОПИ

Дан убиства премијера Зорана Ђинђића је један од најтрагичнијих дана у модерној српској историји. Тог 12. марта 2003. године Зорана су, његовој породици, пријатељима и свим грађанима Србије одузели они који ма није одговарала јака и стабилна Србија у којој владају закони, какву је он стварао. Они су знали да у визији Србије коју је премијер имао, нема места за њих и њихове „послове“. Мрачне силе прошлости нису могле да прихвате да се ствара држава у којој ред смењује хаос, а закон надвладава силу. Мислили су да ће убиством симбола такве Србије успети да трајно зауставе напредак и да нас све заједно врате у године у којима су они и слични њима владали нашом земљом.
Енергија, ентузијазам и одлучност који су карактерисали Зорана Ђинђића уливали су наду становништву, да након периода санкција и сиромаштва, долази време у којем ће на руководећим положајима бити стручњаци, где ће људи живети од свог рада, а млади своју будућност планирати у својој земљи, а не изван граница Србије. Убедљива победа Демократске опозиције Србије (ДОС) на парламентарним изборима 2001. године довољно говори да су грађани програм и визију Зорана Ђинђића препознали као своју, да су модерну, економски снажну Србију, уважавану у Европи, видели као Србију у којој желе да живе и раде. За тај кратак период колико се налазио на челу Владе, премијер је успоставио систем и дефинисао пут развоја Србије на путу Европских интеграција, који је једини исправан за нашу земљу.