Тежак рад, али јака вера у будућност

Удружење “Едукативно–инклузивни центар Рома Шабац” које броји 40 чланова, основано је 2016. са циљем интеграције Ромске заједнице у ширу друштвену заједницу као и рад са Ромским, али и становништвом које то није. Према речима Ромкиње Драгане Станковић Лозић председнице и једног од оснивача Удружења, примарне активности Удружења су рад са младима обе популације у циљу повећања образоване деце, и коришћења бенефиција за факултете.
-У задње три године имали смо само једног студента који нам се обратио у вези афирмативних мера и судећи по томе можемо закључити да је ситуација катастрофална. Трудимо се да вршимо притисак на породице како би уписивали децу у школе. Углавном им је изговор мањак новца, што није довољан аргумент. Имају бенефиције, бесплатне уџбенике, и бесплатан школски прибор који могу да искористе – истиче Драгана Станковић Лозић.
Основно образовање је обавезно, а оно што Удружење жели је да освести ромску популацију и “натера” родитеље да поштују тај Закон. Према речима Драгане Станковић Лозић, Удружење се труди да врши осим на родитеље, притисак и на Центар за социјални рад и остале институције.
-Када просветни радници примете да дете не иде у школу одређени период, морају да реагују. У граду се формира мобилни тим који ће се тиме бавити, а он ће се састојати од представника Локалне самоуправе, Националне службе за запошљавање, Центра за социјални рад, Координатора за ромска питања и здравствене медијаторке. Они када оду на терен имаће директну слику и моћи ће да алармирају. Треба да постоје педагошки асистенти, а ми имамо само једног на Летњиковцу у Стојановој школи. Педагошки асистенти који ће се бавити провером боравка деце у школи треба да постоје и у предшколским установама, као и у осталим школама. Проверу могу да врше и разредне старешине када примете изостанак детета из школе, али познато је да ретко ко од запослених у разним институцијама ради свој посао. Када би пет родитеља због недоласка деце у школу платило новчану казну, видели бисмо како би их онда слали у школу уместо на улицу да просе – наводи Драгана Станковић Лозић.
Позната “лоша страна” родитеља ромске популације је слање малолетне деце да просе. За њих Закон као да не постоји.
- Приметила сам једном приликом баку како на центру проси са унуком. Позвала сам одмах и начелника полиције и Центар за социјални рад. Помоћ органа је тај пут заказала. Такође, десило ми се да сам видела жену са дететом на улици како проси, те сам је питала зашто то ради, а она ми је одговорила да су “јадни и да немају други избор”. Отишла сам да видим где станује и прво је нисам препознала, а онда нисам могла да верујем у каквој вили живи – додаје Драгана Станковић Лозић.
Ромска насеља су већином нелегална и неформална, а комуникација између становника, као ни договора нема. Углавном су сиромашни, па самим тим живе у неусловним кућама у којима из разних разлога не воде рачуна ни о хигијени.
-Старијима вероватно нема помоћи, зато треба радити доста на деци и младима. Они могу да се промене и израсту у нормалне и здраве особе. Старије можемо само заплашити када је школовање деце у питању и ту се завршава њихов удео. Српску и ромску децу такође, треба што више зближавати како би се дискриминација смањила. Родитљи не треба да врше дискриминацију, јер су деца каква год била и које год националности била недужна – објашњава Драгана.
Када су Драганина деца кренула у вртић, у почетку није било проблема. Међутим, дошао је дан када су и она и деца осетила непријатност због ромске националности.
- Једног дана, моје дете је дошло из обданишта тужно зато што су јој у вртићу рекли да јој је кожа прљава и чудили се њеној коврџавој коси. У питању су били родитељи. Моја ћерка је са три године знала литературу до трећег основне школе и изузетно је надарена. Рекла сам јој да каже васпитачици да хоће да покаже своје знање. Тако је и урадила. У једном моменту деца су добила задатак да науче 20 песмица за 20 дана. Моја ћерка је свих 20 научила за дан. Тада су деца, као и васпитачица, видели да је она паметна, што су деца причала кући родитељима који су престали са злобним коментарима – истиче Драгана Станковић Лозић.
Један од већих проблема Рома у Шапцу је првенствено необразованост, а онда незапосленост. Углавном живе од прикупљања секундарних сировина, сезонских послова и примања новчане социјалне помоћи.
-Центар за Социјални рад долази некад у ситуацију да одузме родитељима децу због лоше материјалне ситуације. Подржавам хранитљство када дете изопште из биолошке породице у којој је заступљено насиље или конзумација наркотика, али само због лошег материјалног стања не. Зар није боље да новац који држава даје хранитељима да родитељима те деце? – објашњава Драгана Станковић Лозић.
Према речима председнице Удружења “Едукативно-инклузивни центар Рома” афирмативне мере које су уведене за децу у средњим школама такође нису добро решење.
-Дају детету само зато што је ромске националности 30 бодова. Прво, то дете заузме место детету које можда за пола бода није уписало жељени смер. То је опет дискриминација српске деце. Ја сам имала 20 средњошколаца док сам била координатор од којих је школу завршило њих троје. Дете које је било једва добро у основној школи и уписало четворогодишњи смер, наравно да не зна да се снађе и напустило је школовање упркос стипендији и бенефицијама. Ове године на моју радост, Закон се мења и усклађују се и број оцена и материјална ситуација, а тиме ће се бавити Министарство и Национални савет – објашњава Драгана Станковић Лозић – и додаје да је са Ромима јако тешко радити, али да не одустаје и да лепу будућност ове нације види у младима.
- Када одем у Ромско насеље бирам оне за које знам да ће им едукација добро доћи и да бенефиције неће злоупотребити и протраћити. Биће потребно пар година да се неке ствари промене, али доћи ће и тај дан. Млади су будућност наше нације – закључује Драгана Станковић Лозић.

Када Ром дође у Националну службу за запошљавање не сме да се изјасни поводом своје националности да га не би одбили када се буде пријавио за посао. Ми имамо само два Рома изјашњена у Националној служби за запошљавање од којих сам један ја. Постоји доста обука преко Националне службе за запошљавање за разне занате, а можемо и са школама да се договоримо, али не вреди. Такође, било коју школу да назовем и да питам колико имају Ромске деце рећи ће да немају податке. Роми се не изјашњавају, а ми не смемо да одамо њихову националност уколико они то не желе. У Вуковој школи је изјашњено само двоје или троје деце. Остали или неће или мешају националност и вероисповест, па се изјашњавају као муслимани.

Према статистичким подацима добијеним из Прекршајног суда Шабац, који смо контактирали поводом броја казни родитеља ромске националности због неуписивања деце у основне школе, добили смо податак да је у току 2016. године поднето 80 пријава по Закону о основама система образовања и васпитања, од чега је решено 75. У току 2017. године, поднета је 51 пријава, а остало нерешених 29. У оквиру броја решених пријава, углавном су изречене новчане казне у износу од 5.000 динара и опомене.