Границе не постоје

Јелена Товаровић живи у Месној заједници Кленак, судбина је живот поделила на време до 2004. и после ње, границу су направили минути, међутим невероватном снагом личности и уз потпору окружења учинила је да поменута граница не дели квалитативно различите животе, већ само два периода и околности.

Као што се изненада догодило, надала сам се да би на исти начин могао да се врати осећај и требало је времена да се суочим са истином. Изузетно тешко је било на почетку, но невероватну снагу су ми дали породица, пријатељи. Када осетите њихову подршку, схватите да не можете постати слуга сталне туге због њих

Откако је савладала пливачку вештину, Јелени су завеслаји постали љубав, релаксација, задовољство. Лета 2004. године уживала је у базену, а потом изашла како би одморила на сунцу. Убрзо је осетила благо трњење у ногама, а потом је нестао сваки осећај.
-Била сам апсолутно без сензације. Прво сам била у шабачкој болници, потом сам превезена у Београд, на клинику у Суботићевој. Нико није могао да постави дијагнозу, већ само да констатују стање. Претпоставили су да се ради о сужењу крвног суда, те је био смањен доток крви, кичмени омотач је оштећен, једна дијагноза гласила је инфаркт кичмене мождине – враћа тешка сећања на рану младост др Јелена Товаровић.

Још без тачног узрока инвалидитета, најпре је чувала наду, одбијајући да прихвати нове околности као трајно стање.
-Као што се изненада догодило, надала сам се да би на исти начин могао да се врати осећај и требало је времена да се суочим са истином. Изузетно тешко је било на почетку, но невероватну снагу су ми дали породица, пријатељи. Када осетите њихову подршку, схватите да не можете постати слуга сталне туге због њих.
Један тренутак јесте променио заувек живот, али на тај начин битисање је постало само другачије, не мање квалитетно, уколико воља и жеља постоји. Још старија љубав од пливања, Јелени Товаровић била је књига.
-Писана реч је одувек нешто посебно за мене, а на магију између корица то што се догодило нема никакав утицај. Желела сам да студирам, образовање ми је изузетно важно и ту сам већ себи трасирала пут самоостварења. Уписала сам Филолошку гимназију.
Иако су језици имали на средњошколском почетку највећу привлачну снагу на Јелену, други предмет је отворио нове видике.
-Психологија ми је помогла да спознам себе. Та наука ме је освојила од првог часа, постајући полако нешто посебно за мене. Учећи сам видела нове путеве за самооснажење после свега што се догодило. Схватала сам да се „дружим“ са облашћу коју не желим да напустим на крају школске године.
Родила се нова љубав, али није потиснула стару ка страним језицима. Жеља ретко признаје границе, те Јелена није одлучила да бира између Филолошког факултета и Психологије, изабрала је оба.
-Један сам уписала у Београду, један у Новом Саду. Студирала сам паралелно, завршила основне студије, потом стекла звање мастера на оба, а ни ту нисам проникла у све шо сам желела да откријем кроз психологију. Студије су ми помогле да се додатно заинтересујем за психологију личности. Уписала сам докторске студије и недавно одбранила докторску дисертацију.

Схватила сам да границе готово не постоје, односно ако постоје, воља и жеља увек нађу начин да их савладају. Разумем колико може бити тешко уколико се неко нађе у ситуацији сличној мени, али уз добру организацију, уз дан подељен на сегменте испуњене различитим активностима, све постаје другачије и боље

Тема „Повезаност идентитета, самопоштовања и особина личности: питање сводљивости“, донело је Јелени Товаровић докторску титулу. Кораци у образовању нису завршени, тек се развијају, а уз вечну тежњу ка новим сазнањима, увек има времена за додатне активности задовољства. Редовно игра билијар, игра стони тенис, плива. Све то обједињава важна животна лекција.
-Схватила сам да границе готово не постоје, односно ако постоје, воља и жеља увек нађу начин да их савладају. Разумем колико може бити тешко уколико се неко нађе у ситуацији сличној мени, али уз добру организацију, уз дан подељен на сегменте испуњене различитим активностима, све постаје другачије и боље. Јака жеља, одлучност нису само почетак борбе са околностима, већ корак ка победи – закључује Јелена.