Инфо

11. март 2021.11. мар 2021.
Добар лекар увек учи
ЗНАЧАЈ СПЕЦИЈАЛИЗАЦИЈА ЗА ОПШТУ БОЛНИЦУ ШАБАЦ

Добар лекар увек учи

Др Ирена Јадрановић на трећој је години специјалистичких студија из области оторинолагингологије, а др Мира Гајић чека да јој у априлу Министарство одобри специјализацију из, никада актуелније, инфективне медицине. “Волим мануелне делове медицине, где се нешто ради, а ефекти се одмах виде” каже др Ирена Јадрановић. За последњих 20 година откривено је више од 40 непознатих проузроковача инфективних обољења, а искорењена је само једна заразна болест, наводи др Мира Гајић


За добар рад сваке болнице неопходан је квалитетан специјалистички кадар. Током последње три и по године лекари Опште болнице “Лаза К. Лазаревић” лакше долазе до жељених специјализација. Од када установом управља садашње руководство додељено је 25 специјализација, од којих је осамнаест активно, а седам у завршној фази процедуре.

Пут ка усавршавању
-Није лак пут до стицања звања специјалисте из одређене области медицине. До стручног усавршавања здравствених радника за стицање назива специјалисте долази се кроз строго прописану процедуру: на основу норматива, пројектованих потреба служби и одобрењем директора. Стручни савет установе доноси план за наредну годину, који мора да прође верификацију Управног одбра. Затим Завод за јавно здравље даје мишљење о усвојеном плану. Процес закључује Министарство здравља давањем сагласности и два пута годишње расписује јавне позиве за доделу специјализација. Након тога следе годне напорног рада и учења, путовања и неретко – одвојености од породице током усавршавања и школовања у некој од референтних институција и на матичном факултету, наводи директор Опште болнице др Слободан Поповић.

Добар лекар је посвећен пацијенту
Наше саговорнице наводе да је оно што одваја доброк лекара од просечног, однос са пацијентима.
-Што се тиче теорије, све се може научити. Добар лекар је комплетан лекар. Мора да зна да ради свој посао, али је јако битан и однос са пацијентима. Имамо и по 70 прегледа у смени и остаје нам мало времена по пацијенту, али је битно одржати тај однос. Нико не дође код лекара зато што му је досадно, него зато што има неки проблем. Добар лекар, поред стручности, мора да има и кућно васпитање. Џабе добар просек на факултету, ако знање не уме да употреби у раду са пацијентима. Поред терапије, битна је и психолошка подршка пацијенту и лепа реч. Моја менторка, др Милушка је јако добар лекар, стручна је и свакога дочека и испрати са осмехом, а пацијенти то знају да цене, каже др Ирена.
-Неопходна је љубав према послу. Медицина се не студира и не ради, медицина се живи. Добар лекар је заинтересован, исказује бригу за пацијента, емпатију и стално се усавршава. Није специјализација једино усавршавање, постоје многи други видови континуиране медицинске едукације. Добар лекар ће пратити све новине у медицини, нарочито из своје области, али и шире, наводи др Мира.



Када су у питању супспецијализације које су у току, троје лекара шабачке Болнице се усавршава из области кардиологије, а по једно из гастроентерологије, епидемиологије, лапароскопске хирургије и клиничке трансфузиологије. На специјалистичким студијама је петоро лекара за област интерне медицине, по троје из неурологије и оториноларингологије, по двоје из опште хирургије и гинекологије и по једно из педијатрије, офтамологије и физиклане медицине. Министарство здравља ће у априлу донети одлуку о још седам сепцијализације: две из области анестезије и по једну из педијатрије, инфектологије, интерне медицине, офтамологије и микробиологије.
Др Ирена Јадрановић на трећој је години специјалистичких студија из области оторинолагингологије, а др Мира Гајић чека да јој у априлу Министарство одобри специјализацију из, никада актуелније, инфективне медицине. Читаоцима „Гласа Подриња“ покушале су да приближе како изгледа живот и усавршавање специјализанта и пут којим пролазе да би стекле жељено звање. Док чекају наставак, односно почетак, специјализација обе дају свој максимум у „црвеној зони“ Опште болнице.

Важно изабрати оно што се воли
Др Ирена Јадрановић би следеће године забршила специјализацију да се није десио Ковид. Због читаве ситуације ускраћено им је годину дана едукације.
-Желела сам специјализацију из ОРЛ. Око годину дана сам волонтирала на педијатрији, али сам схватила да то није за мене. Све је другачије када се уђе на одељење од онога што се теоријски учи на факултету. После тога сам имала паузу због породиљског и у међувремену се указала потреба да на ОРЛ дође неко млађи. Прво сам и ту почела волонтерски, а онда су ме 2018. примили у радни однос у Болницу и преузели су моју специјализацију, наводи др Јадрановић.

Специјализација подразумева део школовања у Београду, у установама и на факултету. Приватни живот због тога доста трпи, али подршка породице неизмерно значи.
-Приватни живот трпи у одређеној мери. Све мора да се избалансира. Сваког дана сам путовала у Београд и чека ме још годину дана тога. Мало дете тражи пажњу. Устанем у 5 ујутру, вратим се поподне у 4, чека дете, муж, кућа. Најтеже је наћи времена за учење. Ипак, када нешто волите и имате циљ покушаћете и да нађете решење. Много ми значи помоћ супруга, баба, деда и они су увек ту. На путовање сваког дана оде три сата, али све то прође. Колеге кажу да је специјализација најтежи део, каже др Ирена.
-Сваки медицинар је научен да ће му приватни живот трпети. Хвала Богу на паметним телефонима, наводи др Мира, коју специјализација и свакодневно путовање тек чекају.



Др Мира Гајић једна је од ретких која је радила у Словенији, а чим се указала прилика да добије посао у Србији вратила се у своју земљу. Верује да је инфективна медицина изабрала њу. Од почетка јуна је секундарац на инфективном одељењу, а у шабачкој Болници је почела да ради у марту прошле године.
-Ова грана медицине је моја велика љубав још са факултета. Тражи велико знање из других медицинских области, а пацијенту прилази холистички. Имала сам ту срећу да ми у оквиру основних медицинских студија у Београду вежбе из инфективних болести води проф. др Миомир Пелемиш, који ми је својим личним примером и начином размишљања усадио љубав према инфективним болестима. Средином јануара Општа болница је расписала интерни оглас за одобрење специјализација и између осталог била је једна специјализација из области инфектологије. Јавила сам се и одобрена ми је, прича др Гајић.
Др Јадрановић истиче да код ОРЛ највише воли што спаја хирургију са радом у амбуланти. Такође, резултати се виде одмах по обављеној интервенцији.
-Волим мануелне делове медицине, где се нешто ради, а ефекти се одмах виде. Пацијенти су нам од најмлађих до најстаријих, односно, читава популација. Динамично је и има много посла. Јако је важно да човек у животу ради оно што воли. Једино тако може бити и успешан и срећан. Не може добро да се ради посао када се ујутру устане са размишљањем “шта ме данас чека”. Сада и када сваки дан путујем у Београд радим то са вољом, без стреса и тензије, каже др Ирена Јадрановић.
Инфективна медицина у центар пажње дође тек када избију велике епидемије. Међутим, др Мира Гајић истиче да су оне увек актуелне.
-Инфекције су биле и остале узрок обољевања и умирања људи број један. Према светској статистици узрок смртности од инфективних болести са 33 одсто је на првом месту, испред обољења срца и кардиоваскуларних болести са 29 одсто, односно карцинома са 12 одсто. Стално се проширује спектар проузроковача инфекција. За последњих 20 година откривено је више од 40 непознатих проузроковача инфективних обољења, а искорењена је само једна заразна болест. Потребна су велика знања за ову грану медицине и из свих других области, као што су интерно, педијатрија, психијатрија, неурологија, хирургија... Инфектолог гледа човека у целости, каже др Мира.

Битна подршка колега
Односи у колективу важни су за сваки посао. Лекари специјалисти, свакако, доста могу научити од својих старијих колега.
Др Ирена каже да су је веома лепо примили у служби и да имају јако добре међуљудске односе. Истиче да је подједнако важна комуникација са колегама као и са осталим запосленима.
-Много ми значи подршка колектива, однос са колегама, али и са сестрама које су, такође, јако битне и оне представљају пола посла. Када млад лекар дође у службу коју није познавао искуство сестара много значи. Раде ту већ годинама, све су виделе, могу много да помогну и важно је уважавати њихов рад колико и свој. Лепо су ме дочекали и имам добру комуникацију са свима. Поред тога, знају ме и од раније, јер сам дуго радила у служби ургентног пријема, где је стални контакт са свим службама и људи вас упознају и стекну неко мишљење о томе колико је лекар способан, како се односи према пацијентима, наводи др Ирена.
На инфективном одељењу је мали колектив. Поред начелнице др Снежане Михаиловић ту је још др Миливоје Ђурић, недавно одликован поводом Дана Републике због својих заслуга у борби против Ковида.



-Чињеница је да је шабачка Болница сваке године богатија за нове специјалисте и уже специјализоване лекаре. Тиме је омогућена боља услуга, дијагностика, лакше и брже излечење и повећање квалитета живота наших корисника. Установа се сваке године све боље котира на мапи секундарних здравствених установа Србије и региона. По успешном окончању школовања и повратка у редован рад нових стручно оспособљених специјалиста и супспецијалиста, шабачки здравство биће обезбеђено за лечење и негу за дуги низ година у домену здравствених услуга које пружа наша установа, каже др Слободан Поповић.


-Имала сам велику подршку и помоћ од стране старијих колега, који су на првом месту добри људи, а онда и стручњаци. Њихово велико знање, вештине, колегијалност подстичу у раду, али и стварају велику обавезу да оправдам њихово поверење. Наш мали колектив у овим тешким околностима савршено функционише. Свако од лекара, медицинских техничара, и помоћног особља даје свој максимум и ради не штедећи се. Добра организација и тимски рад су кључни за превазилажење и сналажење у најтежим ситуацијама. Дишемо као једна душа. Наше сестре, спремачице, сервирке, теткице, су толико пожртвоване. Свако даје допринос на свој начин и нико се не штеди. Сваки излечени пацијент је једна добијена битка која нас гура напред, каже др Мира.
Обе наше саговорнице тренутно су у “црвеној зони” Опште болнице.

Специјализацијом се не завршава едукација
Едукација лекара се не завршава полагањем специјалистичког испита. Стручна надоградња је стална. Процес континуиране медицинске едукације је уведен са Законом који је ступио на снагу 2010. године. Неопходан је за унапређење квалитета пруженаних услуга, али и за обнављање лиценце за рад. Поред лекара, организује се и за сестре, техничаре, фармацеуте, стоматологе и биохемичаре запослене у здравственом систему. Програми едукације нису прекидани због епидемије него се одржавају онлајн.
За Шабац су специфични “Лазини дани” коју организује регионална подружница Српског лекарског друштва, а окупља лекаре и фармацеуте. До сада су одржани 43 пута.
Захваљујући оствареној сарадњи са реномираним здравственим институцијама у шабачку Болницу су дошли бројни еминентни стручњаци који су кроз радне састанке, едукације и тренинге имплементирали савремене методе у рад ове установе.

Посете еминентних
стручњака шабачкој
Болници
-Током последње три и по године Општу болницу Шабац два пута је посетио проф. др Иван Пауновић, начелник Центра за ендокрину хирургију Клиничког центра Србије и координатор Министарства здравља за ову област. Приликом другог доласка потписали смо уговор о стручно –научној сарадњи две установе. Посетио нас је доц. др Иван Марковић, директор Клинике за онколошку хирургију Института за онкологију и радиологију Србије и ацц мр сци. мед. др Марко Бута, шеф одсека за ендокрину хирургију и овој установи. Др Марко Бута био је у радној посети и неколико месеци касније. Крајем 2017. године државни секрета у Министарству здравља и редовни професор Медицинског факултета у Новом Саду, проф. др Ференц Вицко, стручњак из онко-хирургије боравио је у радној посети шабачкој Болници. Заједно са проф. др Иваном Пауновићем одржао је предавање, сваки из домена своје екпертизе. Са Ургентним центром Клиничког центра Србије договорена је сарадња између две установе у области збирњавања пацијената са неуролошким патологијама и траумама из Шапца у Београду. Почетком 2018. године договорена је сарадња са Институтом за ортопедско – хируршке болести “Бањица”, а прошле године је ова сарадња потврђена и настављена. Проф. др Велимир Марковић, реномирани хирург и директор Клинике за дигестивну хирургију КЦС одржао је презентацију на тему “Дијагностика и лечење карцинома ректума”, наводи др Слободан Поповић.
Све ове посете стручњака из Београда имале су за циљ подизање знања лекара из Шапца, као и унапређење услуга Опште болнице.
-Проширена је, традиционално добра, сарадња са Институтом за здравствену заштиту мајке и детета Србије “Др Војкан Чупић”, а један од резултата је обављање амбулатно консултативних орегледа. Први пут је у нашој установи изведена лапароскопска операција – хистероктомија применом минимално инвазивне хирургије. Др Петар Радловић са Института за онкологију и радиологију Србије, уз асистенцију шабачких специјалиста успешно је демонстрирао хируршку процедуру одстрањивања материце, јајовода и јајника лапароскопском методом. Операција је обављена у новембру 2018. године, а неколико дана касније урађена је и прва минимално инвазивна операција обољења плућа. Посетом проф. др Горана Милашиновића, једног од најцењенијих српских кардиолога и директора Пајсмејкер центра КЦС, почело је формирање пејсмејкер центра у Општој болници, наводи др Слободан Поповић.
Др Небојша Мерић обавио је минимално инвазивну процедуру из области торокалне хирургије (ВАТС – видеоасистрирана тороскопија). Др Бранислав Кривокапић са “Бањице” урадио је минимално инвазивну отопедску хирургију из области едукације артоскопије и договорен је наставак едукација. Долазили су и др Миљан Ћеранић и КЦС, др Игор Крџић из КБЦ “Звездара” и др Благоје Ђукановић из КБЦ “Бежанијска коса” такође у оквиру развоја минимално инвазивне хирургије.
Све ово не би било могуће да Општа болница Шабац није добила најсавременију опрему од Министарства здравља – лапароскопски стуб за минимално инвазивне процедуре.
Започета је и едукација специјалиста интерне медицине у КБЦ “Бежанијска коса” из интерне кардиологије за процедуре катетеризације у ангио сали.
М.М.

Најновији број

2. фебруар 2023.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa