ДАН БЛЕДОГ СЕЋАЊА

Цео слободарски свет прославио је у понедељак, 9. маја велики празник - Дан победе над фашизмом у Другом светском рату. Најснажнија импресија обишла је планету са Црвеног трга у Москви, са кога је одјекнуло снажно и једногласно „Ура!“ из грла 20.000 војника. Централним тргом руске престонице продефиловали су тог дана сви родови руске армије. Више их је било на паради него што неке војске које желе себе да представе као силе способне да одбране суверенитет властите земље имају укупно људства. Савремена Русија демонстрирала је подсећање на континуитет са моћном Црвеном армијом, која је после страшних жртава поставила руску заставу на зграду берлинског „Рајхстага“ и тако окончала страшни вишегодишњи злочин фашизма, који је однео преко 50 милиона живота и разорио свет. Због тих жртава и због своје славне победе над злочином Руси праве параде и обележавају 9. мај као празник над празницима. За њих није важно ко влада Русијом - комунисти, демократе, либерали... може Русија бити и царевина, али се 9. маја одрећи неће, јер он симболизује окупљање нације око сећања на жртве које су дате да би очувала своју државу и слободу.
У сенци величанствене руске прославе, „провукла се“ и бледуњава слика о томе како је Србија обележила 9. мај: председник Републике положио је венац на Гроб незнаном јунаку, са калемегданске тврђаве испаљене су топовске салве, ратни ветерани и локални политичари положили су венце и цвеће на гробове палих бораца и жртава фашизма по градовима Србије. Све у свему, обављен је ритуал обележавања једног у низу празника, који у сећању људи не покреће емоције, не изазива опште осећање о пијетету који треба одати жртвама за слободу, не буди колективну снагу нације. По броју присутних на местима на којима је одата пошта, објективан посматрач могао је закључити да смо обележили било који празник. А да би се 9. мај учинио још више типичним и обичним, није проглашен нерадним даном. Просто, реч је о обичном дану, који, како се то у нашем православном календару каже, није „црвено слово“.