ДИРЕКЦИЈА ЗА ПОЉОПРИВРЕДУ И СЕЛО ОПШТИНЕ БОГАТИЋ
ЧЕТИРИ СТУБА ПОДРШКЕ СЕЛУ И СЕЉАКУ
Приоритети Дирекције за пољопривреду и село у Богатићу усмерени на побољшање продуктивности пољопривредне производње и подршку сељаку да постане конкурентан и продуктиван произвођач хране. Додела краткорочних кредити за пољопривредну производњу у току, а за доделу средстава за субвенције чека се Уредба Владе. Дирекција обавља и бесплатне административне услуге сељацима. Мачва може постати гигант пољопривредне производње
Општина Богатић позната је као пољопривредна средина, у којој се овом делатношћу бави преко 90 одсто становништва. Изразито повољни природни услови: квалитет земљишта, повољна клима и богатство воде, уз дугу и богату традицију, доприносе да Мачва важи за хранитељицу Србије, пре свега за њену житницу.
За овакву слику о овом подричју између Дрине и Саве, најзаслужнији су, ипак, сами Мачвани, сељаци - ратари и сточари, који вековима, с колена на колено, преносе у наследство потомцима не само своје богате њиве, већ и љубав према сељачком позиву.
Све то, давало је импресивне резултате у производњи хране и Мачва је постала незаобилазан фактор у планирању пољопривредне производње, пре свега житарица и меса, али, у значајној мери и у производњи сточне хране и у повртарству.
Међутим, због познатих друштвених околности током протеклих деценија, дошло је до великих осцилација у аграру и до наглог пада производње пољопривредних производа. Због „маказа цена“ које су сељаку секле сваки планирани профит и често га доводиле у позицију да послује са губитком, мачвански сељаци драстично су осиромашили. Дошло је и до раслојавања на селу и до укрупњавања поседа, а опао је и ниво агротехничких мера у односу на период пре деведесетих. Смањена је производња свињског и јунећег меса, али и приноси по хектару.
Да би зауставила тотално посрнуће села и ову стратешку грану српске привреде подигла на ниво еворпских стандарда, држава је почетком прошле деценије почела да формира институционални и финансијски оквир који ће обезбедити планско и организовано бављење овом делатношћу. Тако је дошло и до формирања Дирекције за пољопривреду, која је замишљена као државни сервис за различит ниво услуга пољопривредним произвођачима.
За овакву слику о овом подричју између Дрине и Саве, најзаслужнији су, ипак, сами Мачвани, сељаци - ратари и сточари, који вековима, с колена на колено, преносе у наследство потомцима не само своје богате њиве, већ и љубав према сељачком позиву.
Све то, давало је импресивне резултате у производњи хране и Мачва је постала незаобилазан фактор у планирању пољопривредне производње, пре свега житарица и меса, али, у значајној мери и у производњи сточне хране и у повртарству.
Међутим, због познатих друштвених околности током протеклих деценија, дошло је до великих осцилација у аграру и до наглог пада производње пољопривредних производа. Због „маказа цена“ које су сељаку секле сваки планирани профит и често га доводиле у позицију да послује са губитком, мачвански сељаци драстично су осиромашили. Дошло је и до раслојавања на селу и до укрупњавања поседа, а опао је и ниво агротехничких мера у односу на период пре деведесетих. Смањена је производња свињског и јунећег меса, али и приноси по хектару.
Да би зауставила тотално посрнуће села и ову стратешку грану српске привреде подигла на ниво еворпских стандарда, држава је почетком прошле деценије почела да формира институционални и финансијски оквир који ће обезбедити планско и организовано бављење овом делатношћу. Тако је дошло и до формирања Дирекције за пољопривреду, која је замишљена као државни сервис за различит ниво услуга пољопривредним произвођачима.
Најновији број
30. април 2025.
