„Изабране песме“ Томислава Маринковића у најстаријој едицији Српске књижевне задруге
Плаве корице вечности
Шабачки песник делом сврстан у најдуговечнију едицију наше књижевности. Избор направио др Радивоје Микић. Томислав Маринковић један од ретких аутентичних лиричара данашњице у српској поезији
Вероватно да нема веће части за песника нашег говорног подручја од места у најдуговечнијој едицији „плаво коло“ Српске књижевне задруге. Тешко је пронаћи речи које описују тренутак инспирације да се напише први стих, али од тог момента, док из пера не изађе нешто вредно да буде део хартије између чувених плавих корица протекну деценије и то само за одабране који то дочекају.
-На почетку је био страх, када пишете прве стихове, запитате се да ли сте кадри да направите целину, међутим, временом је страх ишчезао код мене и сада је писање велики изазов који носи радост ишчекивања. Када осетим инспирацију, ни ја нисам сигуран шта ће настати и уживам у процесу стварања нечег новог, личног, насталог из те белине, некада папира, данас монитора - приближио је делић свог унутрашњег света наш песник Томислав Маринковић, аутор лирских композиција које су нашле место у најстаријој едицији Српске књижевне задруге, тзв. „плавом колу“.
Кроз деценије стихови су творили строфе, оне песничке целине, а од њих настајаху збирке које су „ухватиле очи“, очарале срца и значајна имена српског песништва. Велики Милован Данојлић изнео је идеју да се међу чувеним плавим корицама, у новом издању, нађу баш дела Томислава Маринковића. „Изабране песме“ су изашле испод штампарских преса, а одабир оних које су се ту нашле направио је професор Филолошког факултета у Београду др Радивоје Микић.
-Томислав је један од ретких, још увек активних, аутентичних лиричара. Он је песник кога је градио живот, пре првог стиха у њему је сазревала уметност и зато што је релативно касно почео са писањем представља додатну вредност. Истовремено, строгошћу одабира речи, а потом и песама за своје збирке одржао је висок стандард који је поставио пoред себе Аутентичним га чини и стална тежња да му дело обликује свакодневица, не велике теме, што је важно у лирској поезији. Имао сам част да правим одабир међу делима човека који, у сваком погледу, заслужује место у најдуговечнијој едицији наше књижевности - рекао је професор Микић.
Стављањем збирке изабраних у витрину храма књиге, Библиотеке шабачке, симболично се Томислав Маринковић уписао међу одабране, вечне чуваре писане речи у културном наслеђу нашег народа. На промоцији у Библиотеци шабачкој стихове су казивали глумац Слободан Петрановић и Кристина Алексић из Библиотеке шабачке.
-Без обзира на гледишта рецензената, увек се, враћајући се својим песмама, запитам да ли сам могао боље, али се трудим да тај немир претворим у инспирацију из које ће настати ново, за ту „сумњу“ комплетније од претходног - закључио је почаствовани шабачки лиричар.
-На почетку је био страх, када пишете прве стихове, запитате се да ли сте кадри да направите целину, међутим, временом је страх ишчезао код мене и сада је писање велики изазов који носи радост ишчекивања. Када осетим инспирацију, ни ја нисам сигуран шта ће настати и уживам у процесу стварања нечег новог, личног, насталог из те белине, некада папира, данас монитора - приближио је делић свог унутрашњег света наш песник Томислав Маринковић, аутор лирских композиција које су нашле место у најстаријој едицији Српске књижевне задруге, тзв. „плавом колу“.
Кроз деценије стихови су творили строфе, оне песничке целине, а од њих настајаху збирке које су „ухватиле очи“, очарале срца и значајна имена српског песништва. Велики Милован Данојлић изнео је идеју да се међу чувеним плавим корицама, у новом издању, нађу баш дела Томислава Маринковића. „Изабране песме“ су изашле испод штампарских преса, а одабир оних које су се ту нашле направио је професор Филолошког факултета у Београду др Радивоје Микић.
-Томислав је један од ретких, још увек активних, аутентичних лиричара. Он је песник кога је градио живот, пре првог стиха у њему је сазревала уметност и зато што је релативно касно почео са писањем представља додатну вредност. Истовремено, строгошћу одабира речи, а потом и песама за своје збирке одржао је висок стандард који је поставио пoред себе Аутентичним га чини и стална тежња да му дело обликује свакодневица, не велике теме, што је важно у лирској поезији. Имао сам част да правим одабир међу делима човека који, у сваком погледу, заслужује место у најдуговечнијој едицији наше књижевности - рекао је професор Микић.
Стављањем збирке изабраних у витрину храма књиге, Библиотеке шабачке, симболично се Томислав Маринковић уписао међу одабране, вечне чуваре писане речи у културном наслеђу нашег народа. На промоцији у Библиотеци шабачкој стихове су казивали глумац Слободан Петрановић и Кристина Алексић из Библиотеке шабачке.
-Без обзира на гледишта рецензената, увек се, враћајући се својим песмама, запитам да ли сам могао боље, али се трудим да тај немир претворим у инспирацију из које ће настати ново, за ту „сумњу“ комплетније од претходног - закључио је почаствовани шабачки лиричар.
Д. Б.
Најновији број
25. април 2024.
