Инфо

4. јун 2020.4. јун 2020.
МАРАТОНСКА ТРКА ПЛАТА И КОРПЕ
АНАЛИЗА

МАРАТОНСКА ТРКА ПЛАТА И КОРПЕ

Причу о томе колико смо богати на РТС-у и другим националним телевизијама и насловним странама, а колико сиромашни у својим новчаницима и кесама из продавница, почињемо једном добром вешћу. У прва три месеца 2020. године, просечна нето зарада достигла давно обећаних 500 евра. (Да није короне, где би нам био крај). Јесмо вала и чекали. Још у јануару 2016. године, рече садашњи председник да ће просечна плата у 2017-ој, бити 500 евра. Стварно би 395 евра. Затим помери “магичну” границу за крај 2018. године. Стварно би 421 евро. Тврдњама да ће у 2019. године сигурно бити 500 евра, придружуо се и министар Мали. Стварно би 466 евра. Заједно најавише и просечну нето плату од 900 евра, до краја 2025. године. Математички није могуће, али лепо звучи. Поготово пред 21. јун.
Једина мера сиромаштва или богаства је колико можемо да купимо у маркету, колико рачуна за комуналије можемо да платимо, и да ли нешто остане за “све остало”. Мање је битно колико је то евра. (Што уопште помињемо евре, кад купујемо и плаћамо у динарима, а о штедњи у еврима, велика већина може само да сања. ). Зато да реалну куповну снагу сагледамо у наредној табели, кроз однос просечних нето плата и просечне и минималне потрошачке корпе за трочлану породицу у претходним годинама. (Сви подаци су званично објављени од стране Министарства финансија и Завода за статистику).
Посматрали смо податке из 2008. године(последња година пре велике економске кризе), и из последњих 8 година). Номиналне цифре су доста порасле, али не и куповна снага. Напротив. Тек смо 2019. године достигли и мало престигли куповну снагу из 2008. године. До тада је заостатак био велики. У 2008. години, смо са просечном платом од 32. 800 динара, покривали око 75% просечне потрошачке корпе, да би тај проценат у 2015. години пао на свега 66%(две трећине) потрошачке корпе. Тек смо 2018. године стигли до 70%, да би 2019. године достигли око 77% у односу на просечну потрошачку корпу. Шта рећи у прилог нашег сиромаштва, осим да је у неким комшијским земљама(Бугарска, Румунија, па и Црна Гора), у овом истом периоду, куповна моћ порасла и преко 50%. Ако се зна да је медијална нето зарада, испод које 50% запослених има зараду, за најмање 12 хиљада мања од просечне зараде и да за 2019. годину износи око 42 хиљаду динара(или 59% у односу на просечну потрошачку корпу), тек се могу сагледати границе реалног сиромаштва већине грађана.
Још да у наредној табели видимо шта све, и у коликом проценту, улази у просечну и минималну потрошачку корпу.
Од вредности просечне потрошачке корпе у 2019. години од 71. 400, на храну и сокове одлази 37,5% или 26. 800 динара, док је у минималној потрошачкој корпи овај удео 44%, односно 16. 300 динара. Док за одећу и обућу за три члана има 3. 100 динара у просечној, и 1. 200 динара у минималној потрошачкој корпи. И тако редом. Кад знамо да и овако скромну потрошачку корпу за трочлану породицу, просечна нето зарада ни изблиза не може да напуни, остаје само да се чудимо. Како људи живе. О пензионерима ништа не говоримо. Са просечном пензијом у 2019. години од 224 евра, треба да нешто убаце у своје потрошачке корпе. И уштеде неку цркавицу за унуке и незапослену децу.
Колико чега, у килограмима и литрима има у потрошачким корпама, читаћете следеће недеље.
Економски аналитичар, Драган Вујадиновић

Најновији број

26. новембар 2020.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa