СРБИЈА КАО ПАРТИЈСКА ДРЖАВА

Избори су најмасовнији и најраспрострањенији облик политичке партиципације грађана у политичким процесима. Историјски зачеци избора у нововековном значењу повезани су са настанком парламента у Енглеској. Тада је Хенри ИИИ, 1254. године, због потреба финансирања рата са Немачком, позвао по два угледна представника из сваког среза, који су бирани на масовним скуповима. Од тада, па све до 1832. године, избори су одржавани уз бројне нерегуларности, манипулације и злоупотребе. Доношењем Закона о представништву народа 1832. године, у Енглеској наступа период правно уређених избора. О великом значају избора за сваку државу говорили су и велики мислиоци, тако је Шарл Монтескје (1688 ““ 1755) изборне законе називао основним законима демократије. Макс Вебер (1864 ““ 1920) истиче дубоку повезаност самог чина избора са другом великом вредношћу демократије слободом. Слобода је избор између различитих алтернатива. Један од највећих политичких мислилаца у последњих неколико деценија, савременик Ђовани Сартори сматра да изборни систем није само најважнији део политичког система, него истовремено и најманипулативније средство политике.
Изборни систем представља скуп принципа и процедура којима се индивидуални гласови бирача преводе у посланичка и одборничка места. Изборни закони су демократски само ако свакоме дају једнаке шансе да буде већина, тј. да буде власт.