Осетио да је време за крај каријере. Радостан због новог почетка. У Мачви остварио све своје снове. Клуб припада елити и треба да тежи новим достигнућима. Рекорди у аманет и жеља да их неко надмаши
Имао је свега осам година када је први пут закорачио на велики терен већ онда омиљеног клуба из комшилука, шабачке Мачве. Време је закорачило у нови век, када је ушао у игру против смедеревског Железничара одигравши прву од укупно 512 сениорских утакмица за свој клуб. Филип Пејовић је после више од три деценије одлучио да последњи пут скине дрес, шортс, штуцне и копачке. Замениће их тренерком, али боје и грб на срцу не мења. Досадашњи капитен Мачве, рекордер, сада је помоћник у стручном штабу. Промислио је, ослнивши се још једном на свој осећај да је тако најбоље.
-Мачва је мени више од клуба и за њу везујем своју прошлост, садашњост и будућност. У каријери сам напредовао корак по корак, без журбе, увек са идејом да сваки нови ниво досегнем када сам спреман да одговорим свим изазовима, то ми је циљ у тренерској каријери, постепени напредак, учење, усавршавање. На клупском плану желим да се максимално професионализује стручни штаб, да се кроз бригу о сваком детаљу гради тим који игра допадљив, квалитетан и резултатски успешан фудбал. Лично, желим да се усавршавам на сваки начин и стичем лиценце свих категорија до оног највишег нивоа. Иза Пејовића су четири суперлигашке сезоне у Мачви. Није се шабачки клуб спасао елиминације, међутим позитивни трагови суперлигашких дана су видљиви. Шабац је добио модеран стадион, квалитетан помоћни терен, али не само то.
-Бенефит је што смо вратили дефинитивно Мачву на фудбалску мапу у Србији, а долазак највећих клубова, добре утакмице привукле су неке нове дечаке да одаберу фудбал као свој спорт и започну да тренирају. Формирана је одлична база из које се може, уз добар рад, изградити добар први тим. Дугорочни циљ клуба је управо први тим у елитном рангу базиран на продуктима наше школе.
Досадашњи капитен одиграо је највише утакмица за први тим Мачве, био је стандардан првотимац као један од најстаријих играча у Супер лиги. Многи га виде као синоним клуба, али искрена жеља је да не остане заувек тако.
предаја траке: фото С. С.
-Част је бити рекоредер Мачве, поносим се тим, али моја жеља је да не будем вечно власник највећег достигнућа, већ да ме неко престигне, у догледно време, као и да ме надмаши резултатски. Показали смо да Мачва може у Супер лиги, она ту сигурно припада, верујем да као клуб треба да тежимо у будућности освајању Купа и пласману у неко од европских такмичења, сигуран сам да то Мачва може и заслужује.
На фудбалски терен је ступио пуног срца снова огрнутих црвеном и црном бојом. Једну каријеру је завршио, другу започиње на истом месту.
-Све своје снове са Мачвом сам остварио, гледајући Мачву сам заволео фудбал, почео да тренирам, у најдражем дресу сам дошао до првог тима, напредовао до капитена, постигао рекордер. Био сам у тешким и срећним тренуцима ту, осетио наступе од Српске до Супер лиге, подизао сам шампионске трофеје у Српској и Првој лиги, те каријеру завршавам без жала, истовремено започињем нову где желим да резултатски надмашимо оно што смо постигли док сам наступао као играч.