Парадајз и паприка најугроженији

БИЉКЕ ДОМАЋИНИ: Главне биљке домаћини су парадајз и паприка, многе различите самоникле биљке из рода Соланум могу бити секундарни домаћини, а међу њима Датура спп., Соланум спп. и Пхyсалис спп.
СИМПТОМИ : Симптоми се могу појавити већ у почетној фази развоја, путем пега на листовима. У следећим фазама симптоми се виде на листовима, стабљици и плодовима. Најбољи период за њихово посматрање је од фазе која наступа после опрашивања, односно трансформације из плодника у плод, до фазе сазревања (јун-јул ).

Симптоми бактериозе су пеге, на почетку влажне, неправилног облика, уочавају се на доњој страни листа, касније се претварају у некротичне мрље, најчешће окружене хлоротичним ореолом, који се боље види на горњој страни листа. Могу се приметити, посебно у расаднику, увенуће и дифузна хлороза лишћа, праћена опадањем листова са биљке. Спајањем пега образују се крупне некротичне површине, и на тим местима долази до цепања или кидања листа. На плоду бактериоза изазива стварање карактеристичних испупчених пега, плихова, који су кружног облика, некротични и са пукотинама у средини. Семе има најважнију улогу у ширењу овог патогена. Бактерије преживљавају и у остацима биљног материјала који остају у земљишту, на самониклим билкама из рода Соланум и на ризомима гајених биљака, које нису домаћини, као што су пшеница и соја.

На пољу, на коме је избила примарна инфекција, бактерије могу допрети до здравих биљака и заразити их, а у томе им помажу атмосферски услови (киша, ветар, град) и човеково деловање (пољопривредни радови, наводњавање). У стакленицима и пластеницима је првенствено човек одговоран за ширење бактериозе. У биљку домаћина бактерија продире кроз стомине отворе и оштећено ткиво. Размножавање X. campestris pv. vesicatoria и насељавање ткива биљке, одвијају се у условима веће влажности околине и температуре од око 25°Ц.

Симптоми бактериозе на биљном материјалу паприке
ПРЕВЕНТИВА И МЕРЕ БОРБЕ подразумевају мере које се обављају пре, за време и после вегетативног циклуса а то су:
Употреба здравог семена је основна полазна тачка, како у случају директне сетве тако и у случају расађивања. Критичан је период гајења младих биљака у расаднику. Стакленик или пластеник мора бити адекватно припремљен (дезинфекција контејнера, алата, ђубрива, столова, и осталог што може доћи у контакт с биљкама), уз контролу температуре и влажности. Већа густина младих биљака може поспешити ширење бактерија из жаришта примарне инфекције.

У циљу спречавања појаве бактериозне инфекције и да би се одржао низак ниво бактеријске флоре, у условима узгоја у затвореном простору или на отвореном пољу, потребно је урадити одређене третмане препаратима на бази бакра (бакар оксихлорид) и препаратима из групе дитиокарбамата (манкозеб) у интервалима од 7 до 10 дана, почевши од стадијума једног листа и настављајући до појаве прве цвасти. Употреба производа на бази бакра има као резултат сузбијање бактериозе, што се директно одражава на смањење економске штете.

-Забрањена је употреба антибиотика, мислите на здравље деце и свих оних који имају алергију на пеницилин!

-На крају вегетације корисно је уништити биљне остатке, а у случајевима кад се утврди да су поља заражена препоручљиво је спровести плодоред у периоду од најмање 3 године. У расаднику, биљке које су заражене морају бити елиминисане, и треба обавити дезинфекцију комплетног стакленика или пластеника и коришћених алата и опреме.

-На тржишту се не могу наћи сорте парадајза и паприке толерантних на бактериозу.