Ђура на шабачкој калдрми

Ђура је један мање-више обичан гусан. Воли да се купа, да грицка зрневље и кокице, крешти на непознате... Оно што га разликује од других гусака је то што Ђура живи у стану, у шетњу излази у парк и никада неће завршити у рерни. За потребе овог текста фотографисао га је и професионални фотограф. Надамо се само да се неће и уобразити када изађе у новинама.
Слађана и Драган Лукић нису планирали да имају овако “егзотичног љубимца”. Чак и када су живели у селу нису гајили гуске. Ђура је у њихов живот ушао сасвим случајно.
Све је почело 8. фебруара касно увече.

"Гла Подриња" - Ђура у породичној атмосфери

-Већ неколико дана је код нас била голубица која је случајно дошла, загубила се, а била је из околине Београда. Око 10, пола 11 увече сам чула да нешто пишти и мислила сам да је она. Када сам изашла на терасу видела сам голубица ћути. Тада су два младића на улици коментарисала да виде паче. Питала сам их да га носе, али су они одговорили да немају где са њим, прича Слађана.
Иако ни сама није имала услове за “паче” није могла да дозволи да га згази неки ауто или удаве пси или мачке. Донела га је у стан, окупа у лавабоу и дала му да једе хлеб, једино што је у том тренутку имала у кући, а да гуске једу.
-Неколико дана је стално пиштао, док није научио на нас. Чували смо га на смену, као дете. Добили смо пахуљице од комшинице Ане, које је много волео да једе. Хранили смо га хлебом. Када је мало порастао обожвао је банану и салату. Сада су му омиљени слани штапићи и кокице, наводи Слађана.
Иако су у Глушцима гајили кокошке и свиње хранили су их храном предвиђеном за њих и нису размишљали о некој посебној нези. Испоставило се да Ђури фале витамини и после неколико исклизнућа на паркету престао је да хода. Онда је почела и потрага за ветеринаром који зна да лечи гуске.
-Примао је инјекције витамина, неке капи у воду, имао лонгету на нози, а на крају га је син водио и у Нови Сад код ветеринара. Борба је трајала дуже од месец дана и сада је све у реду.

"Глас Подриња" - Свакодневно купање у фонтани

Слађана признаје да су Ђуру доста размазили, а разлог је што су се много везали за њега. Она га никада не оставља самог, док Ђура има разумевања за Драганове кратке одласке до продавнице по пиво.
До сада није било негативних реакција. Комшије га воле, а и пролазници се одушеве када га виде у шетњи или на купању. Највише му се радују деца, а Ђура стрпљиво чека да га помазе. Неко му се и не свиди, што покаже гласним узвицима, а који су му критеријуми за антипатије зна само он.
-Драган га скоро сваки дан води до фонтане да се купа. Реакције су позитивне. Сликају га људи, желе да га помазе. На почетку су неки мислили и да није прави, него да је нека лутка. Први пут је на друштвене мреже стигао када се враћао од ветеринара и шетао уздигнуте главе између мог мужа и сина.
Слађани је жао да Ђура буде стално у стану, без друштва своје врсте. Свесна је и да ће још расти, да иде зима. Разматрано је неколико варијанти да га преселе у село код Драгановог брата. Тамо, са друге стране, постоји и опасност од паса, ловаца... Тако, за сада, Ђура остаје, вероватно једини, градски гусан.