СПОРТ У КОЦЕЉЕВИ
БОГАТА ТРАДИЦИЈА
Најдужу традицију у коцељевачкој општини има фудбал. Ове године одбојкашки клуб прославља 55 година свог постојања. Каратисти веома успешни на бројним такмичењима годинама уназад. Најмлађи клуб у овом крају кошаркашки. Отварањем спортске сале пружена перспектива дворанским спортовима
Фудбал у Коцељеви има веома дугу и богату традицију. Далеке 1937. године клуб су основали радници и студенти, а првобитно име му је било ФК Тамнава. Годину дана након оснивања фудбалери су одиграли прву утакмицу против тима Геџе из Ваљева и забележили победу. Након Другог светског рата носио је име Диша Атић, да би 60-их година прошлог века понео назив Раднички, који и данас носи.
За скоро 75 година постојања клуб је имао светле и мање светле тренутке. Највећи успех забележен је у сезони 2001/2002, освајањем трећег места у Српској лиги. Од тада Раднички се суочава са резултатском кризом. Прошле сезоне изборили су опстанак у окружној лиги, у којој се тренутно налазе у доњем делу табеле. Осим сениорског тима, у којем игра око 20-ак фудбалера махом из Коцељеве, клуб има и две млађе категорије, претпетлиће и петлиће. Око 50 малишана надмеће се у фудбалском умећу са својим вршњацима у Мачванској окружној лиги.
- Амбиција клуба је првенствено опстанак у овом рангу такмичења, а потом и што бољи пласман на табели. Клуб се труди да, ослањајући се на сопствене снаге, оствари што бољи резултат - рекао је председник ФК Раднички Саша Радовановић.
За готово седам и по деценија постојања Раднички је изнедрио бројне играче и спортске раднике. Са поносом се у клубу сећају Бате Симеуновића који је из Коцељеве отишао у Партизан и Марибор и био селектор репрезентације Словеније, затим Раше Бабића , члана УО Партизана и ФСС, Аце Бесеровца члана некадашњег друголигаша Металца из Ваљева, Драгана Мићића-Топа који је играо у Мачви, Динаму из Панчева и ваљевском Металцу заједно са Слободаном Сантрачем, родом из ове општине. Осим њих у Радничком су играли и Предраг и Драгојло Станојловић, фудбалери Партизана, Влада Снегић који је бранио боје зрењанинског Пролетера, па Мика Симеуновић, некадашњи уредник Спортског журнала, као и Александар Јефтић који је фудбалску каријеру наставио у Сартиду, Црвеној Звезди, Турској, Кини...
За скоро 75 година постојања клуб је имао светле и мање светле тренутке. Највећи успех забележен је у сезони 2001/2002, освајањем трећег места у Српској лиги. Од тада Раднички се суочава са резултатском кризом. Прошле сезоне изборили су опстанак у окружној лиги, у којој се тренутно налазе у доњем делу табеле. Осим сениорског тима, у којем игра око 20-ак фудбалера махом из Коцељеве, клуб има и две млађе категорије, претпетлиће и петлиће. Око 50 малишана надмеће се у фудбалском умећу са својим вршњацима у Мачванској окружној лиги.
- Амбиција клуба је првенствено опстанак у овом рангу такмичења, а потом и што бољи пласман на табели. Клуб се труди да, ослањајући се на сопствене снаге, оствари што бољи резултат - рекао је председник ФК Раднички Саша Радовановић.
За готово седам и по деценија постојања Раднички је изнедрио бројне играче и спортске раднике. Са поносом се у клубу сећају Бате Симеуновића који је из Коцељеве отишао у Партизан и Марибор и био селектор репрезентације Словеније, затим Раше Бабића , члана УО Партизана и ФСС, Аце Бесеровца члана некадашњег друголигаша Металца из Ваљева, Драгана Мићића-Топа који је играо у Мачви, Динаму из Панчева и ваљевском Металцу заједно са Слободаном Сантрачем, родом из ове општине. Осим њих у Радничком су играли и Предраг и Драгојло Станојловић, фудбалери Партизана, Влада Снегић који је бранио боје зрењанинског Пролетера, па Мика Симеуновић, некадашњи уредник Спортског журнала, као и Александар Јефтић који је фудбалску каријеру наставио у Сартиду, Црвеној Звезди, Турској, Кини...
Најновији број
24. април 2025.