Како прихранити пшеницу

Идемо у сусрет прихране ратарских култура, рокови се приближавају стога морамо се спремити и указати пољопривредним произвођачима на примену азотних минералних ђубрива како би се у години где је тржиште на глобалном нивоу уздрмано ценовно што се тиче инпута минералних ђубрива.

Пре свега треба указати да је производња ратарских култура зависна од многих чинилаца како биотичких тако и абиотички, дакле утицај природе и човека. И када говоримо о овим стварима морамо нагласити да ниједан од много чинилаца не можемо да кажемо да је важнији од других. Ипак прихрана азотним ђубривима је један од носилаца приноса стрних жита, стога морамо у кратким цртама указати на правилну апликацију истих како би се нормално одвијала вегетација и добили жељени приноси.

Пшеница је култура која живи током зиме и нормално је да током вегетације троши одређену количину макро елемената које смо аплицирали у предсетвеној припреми стрних жита. Пшеница је биљна култура која пролази кроз разне вегетационе фазе стога су њене потребе према количинама макро елемента или другим речима речено хране без којих она не може нормално да заврши вегетацију. Овим уводом Вам указујем на моменат вегетационе фазе у којој се моментално налази пшеница а то је да је тренутно у фази интезивног бокорења и укорењавања. Дакле, зашто Вам ово наглашавам!!! Када је пшеница у овој вегетационој фази, она тражи за свој нормалан раст и развој свега 40-50% азота од њених укупних потреба, разлог је овог наглашавања да је неретко да се у овој фази аплицирају количине непримерене за ову фазу развоја те она просто не може да искористи све количине, што значи да су народски речено бачене паре. Када кажемо да је потребно да се аплицира 40-50% азотних форми од укупних потреба мисли се на количину не већу од 150 кг/ха. Искрено, најбоље је урадити прихрану у овој фази после извршене провере лако присупачног азота путем Н-мин методом. Овом методом се тачно установљава количина лако приступачног азота у моменту изласка пешнице из зимског прериода и прецизно давање биљци количине које су јој потребне за изношење доброг приноса и квалитета меркантилног зрна. Оваквим приступом ћемо уштедети на беспотребно уношење прекомерних количина азотних ђубрива. Но, у први мах смо рекли наглашених количина без извршених хемијских анализа што је нажалост пракса на нашим пољима.

Друга или корективна апликација азотних ђубрива се ради пред само кретање вегетације а то је у III декади марта месеца и количине које су корективно потребне се установљавају на основу боје листа пшенице. Пракса је показала да се придржавањем овим наглашеним методама установљавања количине азота дало немерљиве позитивне резултате и уштеду финансиских давања у виду инпута са једне стране а са друге стране добијених већих приноса у односу на уобичајен начин примене азотних ђубрива.