ИВАН ГЛИШИЋ: НОВЕ КЊИГЕ
ШАБАЦ МОЈЕ МЛАДОСТИ
Шабачка литерарна сцена богатија је за књигу “Шабац моје младости“, аутора Ивана Глишића. Ових месеци и година, на трибинама и у медијима, многи говоре о Глишићевој генерацији, и о Шапцу тога времена, а да тада нису били рођени или су у Шабац дошли однедавно, из “овог или оног“ разлога. Глишић нам, у речи и слици, из “прве руке“, причао о својој генерацији, и о себи. Књига је почела да се “рађа“ пре неколико година, када је, за потребе сада угашеног недељника ““ Шабачки гласник, предложено Глишићу да пише колумну Шабац моје младости. Колумна је изазвала велико интересовање, како у Шапцу, тако и међу нашима у иностранству, па је доживела педесет и осам наставака.
“Шабац моје младости“, састоји се из пет целина. У првој, аутор, рекосмо, појашњава настанак ове књиге. У другој, Владимир Константиновић ““ Буја, Шапчанин који живи у Дортмунду, као новинар, даје Глишићу сугестије о шездесетим, кад су се дружили, као први шабачки рокери. Трећу целину сачињавају Глишићева сећања на Шабац до данашњих дана ““ како је било, и шта је остало, а шта није од “старог Шапца и старих Шапчана“: биоскопи, кафане, школе, паркови, установе за културу, игранке, корзо, плаже, мода, музика, песници, сликари, глумци... Четврта целина су Глишићеви стихове које певају шабачки/мачвански музичари: Стари звуци, Мудра сова, Хоркестар, Мирјана Бродић Тодоровић, Светлана Стојић, Нове чивије, Мирјана Алексић и “Ђидо“, Петар Дрезгић, Душко Тешић... Завршница је у виду фото-албума, са 220 фотографија старог Шапца и Шапчана, од којих многи, нажалост, више нису међу живима, а којима је “Шабац моје младости“ посвећен: Љубиша Лолић Лолија, Миомир Грујић Флека, Мића Поповић Поп, Владимир Стефановић Стефа, Мира Пејић, Зага и Пера Герман, Мира Поповић, Јован Лукић, Цане Фирауновић, Милан Јефтић, Миливоје Васиљевић, Милорад Степановић Белала, Милић од Мачве, Љубиша Савић. Брана Деспотовић, Бошко Бањеглав, Ђура Попов... Књигу је ликовно опремила Тамара Исаковић, философским приступом, отицањем наших живота кроз будилнике чије казаљке показују различито време. Ту је још једно “упозорење“ о пролазности: Глишићева метаморфоза, кроз приповедања и кроз фотографије, од бебе, преко основца и студента до пензионера, с поруком: Поштујмо и волимо једни друге, ослободимо се лажи, сујете, љубоморе, зависти, подметања ногу, оговарања, похлепе, гордости и сваке друге злобе, све оно што човека унижава и што га чини трагикомично јадним. Јер, сви смо ми, признали или не, ипак само “од времена“...
“Шабац моје младости“, састоји се из пет целина. У првој, аутор, рекосмо, појашњава настанак ове књиге. У другој, Владимир Константиновић ““ Буја, Шапчанин који живи у Дортмунду, као новинар, даје Глишићу сугестије о шездесетим, кад су се дружили, као први шабачки рокери. Трећу целину сачињавају Глишићева сећања на Шабац до данашњих дана ““ како је било, и шта је остало, а шта није од “старог Шапца и старих Шапчана“: биоскопи, кафане, школе, паркови, установе за културу, игранке, корзо, плаже, мода, музика, песници, сликари, глумци... Четврта целина су Глишићеви стихове које певају шабачки/мачвански музичари: Стари звуци, Мудра сова, Хоркестар, Мирјана Бродић Тодоровић, Светлана Стојић, Нове чивије, Мирјана Алексић и “Ђидо“, Петар Дрезгић, Душко Тешић... Завршница је у виду фото-албума, са 220 фотографија старог Шапца и Шапчана, од којих многи, нажалост, више нису међу живима, а којима је “Шабац моје младости“ посвећен: Љубиша Лолић Лолија, Миомир Грујић Флека, Мића Поповић Поп, Владимир Стефановић Стефа, Мира Пејић, Зага и Пера Герман, Мира Поповић, Јован Лукић, Цане Фирауновић, Милан Јефтић, Миливоје Васиљевић, Милорад Степановић Белала, Милић од Мачве, Љубиша Савић. Брана Деспотовић, Бошко Бањеглав, Ђура Попов... Књигу је ликовно опремила Тамара Исаковић, философским приступом, отицањем наших живота кроз будилнике чије казаљке показују различито време. Ту је још једно “упозорење“ о пролазности: Глишићева метаморфоза, кроз приповедања и кроз фотографије, од бебе, преко основца и студента до пензионера, с поруком: Поштујмо и волимо једни друге, ослободимо се лажи, сујете, љубоморе, зависти, подметања ногу, оговарања, похлепе, гордости и сваке друге злобе, све оно што човека унижава и што га чини трагикомично јадним. Јер, сви смо ми, признали или не, ипак само “од времена“...
Најновији број
25. април 2024.
