ТРАГОВИ МИЛОВАНА ВИТЕЗОВИЋА У МАЧВАНСКОМ ПРИЧИНОВИЋУ
Спомен српским мајкама
У плитком рељефу на плочи испред цркве уклесани су ликови српских мајки туге, надања и бола, а таква плоча налази се и на уласку зграде Дома војске Србије у Београду. Осим помињаних Витезовићевих речи на плочи у Мачванском Причиновићу је још уписано да је подижу житељи Мачванског Причиновића уз несебичну помоћ потомака расутих по свету. Постављена је 2020. године. Тиме је улепшан плато испред цркве у центру Мачванског Причиновића
На спомен плочи, која се налази испред цркве посвећене Светом Георгију (Ђурђевдан) у Мачванском Причиновићу, уклесане су речи недавно преминулог Милована Витезовића „ Бдијући над колевкама, бделе сте над судбином народа“!
-То је својеврстан Милованов белег нашем народу, за сва времена. Ове његове историјске речи дубоко су урезане у судбину свих нас. Необично нам је драго што их је поклонио баш нашем селу за које га веже још једна лепа успомена, каже Слободан Лолић из Мачванског Причиновића, који без обзира што је радни век провео у Београду, никад није заборавио родно село и увек му се враћа.
А када је још једна Причиновачка лепа успомена на Витезовића у питању, ради се о његовој посети Мачванском Причиновићу, средином прошлог века, када је био у друштву, данас такође почившег песника Ивана Лолића из овог села, његовог друга из студентских дана. Тада су значајно размењивали искуства, присећа се Слободан и организовали незаборавно песничко вече.
-Све нас је растужила вест о Миловановом одласку на онај свет. Нема сумње да је оставио значајан траг у историји Србије, због чега сви треба да му буду захвални. И наш мачвански траг у том богатом Витезовићевом стваралаштву(мозаику), сасвим је видљив, додаје протојереј Радован Симеуновић, старешина цркве у Мачванском Причиновићу.
Слободан је недавно презентирао своју књигу о 150. годишњици цркве у свом селу, а ту је централни лик Соке Лолић његове земљакиње чији је син, потпоручник Живадин Лолић, носилац две Карађорђеве звезде и других признања, сељак из Мачванског Причиновића, погинуо на Кајмакчалану. Камено здање испред цркве, рад је вајара Мирка Острошког, зашта је један од главних иницијатора био управо Милован Витезовић.
У плитком рељефу на плочи испред цркве уклесани су ликови српских мајки туге, надања и бола, а таква плоча налази се и на уласку зграде Дома војске Србије у Београду. Осим помињаних Витезовићевих речи на плочи у Мачванском Причиновићу је још уписано да је подижу житељи Мачванског Причиновића уз несебичну помоћ потомака расутих по свету. Постављена је 2020. године.
Тиме је улепшан плато испред цркве у центру Мачванског Причиновића.
Цела слика поприма још лепши изглед почетком пролећа ове године, а остало је још да испред оближњих великих стабала платана посаде младе саднице овог дрвета.
-То је својеврстан Милованов белег нашем народу, за сва времена. Ове његове историјске речи дубоко су урезане у судбину свих нас. Необично нам је драго што их је поклонио баш нашем селу за које га веже још једна лепа успомена, каже Слободан Лолић из Мачванског Причиновића, који без обзира што је радни век провео у Београду, никад није заборавио родно село и увек му се враћа.
А када је још једна Причиновачка лепа успомена на Витезовића у питању, ради се о његовој посети Мачванском Причиновићу, средином прошлог века, када је био у друштву, данас такође почившег песника Ивана Лолића из овог села, његовог друга из студентских дана. Тада су значајно размењивали искуства, присећа се Слободан и организовали незаборавно песничко вече.
-Све нас је растужила вест о Миловановом одласку на онај свет. Нема сумње да је оставио значајан траг у историји Србије, због чега сви треба да му буду захвални. И наш мачвански траг у том богатом Витезовићевом стваралаштву(мозаику), сасвим је видљив, додаје протојереј Радован Симеуновић, старешина цркве у Мачванском Причиновићу.
Слободан је недавно презентирао своју књигу о 150. годишњици цркве у свом селу, а ту је централни лик Соке Лолић његове земљакиње чији је син, потпоручник Живадин Лолић, носилац две Карађорђеве звезде и других признања, сељак из Мачванског Причиновића, погинуо на Кајмакчалану. Камено здање испред цркве, рад је вајара Мирка Острошког, зашта је један од главних иницијатора био управо Милован Витезовић.
У плитком рељефу на плочи испред цркве уклесани су ликови српских мајки туге, надања и бола, а таква плоча налази се и на уласку зграде Дома војске Србије у Београду. Осим помињаних Витезовићевих речи на плочи у Мачванском Причиновићу је још уписано да је подижу житељи Мачванског Причиновића уз несебичну помоћ потомака расутих по свету. Постављена је 2020. године.
Тиме је улепшан плато испред цркве у центру Мачванског Причиновића.
Цела слика поприма још лепши изглед почетком пролећа ове године, а остало је још да испред оближњих великих стабала платана посаде младе саднице овог дрвета.
Љ.Ђ.
Најновији број
18. април 2024.
