Псеудоглеј-карактеристике и начини поправке

Пољопривредни произвођачи Шабачке регије треба да знају да на великом делу преовладава псеудоглијни тип земљишта. Заступљеност псеудоглеја на територији Србије је на око 443.000 ха што чини 4,7 % укупне површине. Псеудоглејни тип има доста лоше физичко хемијске особине, тежак механички састав, велика збијеност другог слоја што проузрокује лош водноваздушни режим. Спада у кисела земљишта са ПХ вредношћу 4-5,5 који одговара само Боровници без поправки квалитете земљишта. Један од мелиоративних поступака којим је могуће регулисати неповољне карактеристике овог земљишта је хоризонтална дренажа. На огледу који је трајао од 2004 до 2009 године у атару Варне на територији Шабачке општине постигнути су значајни резултати у подизању приноса. У зависности од рађених типова дренаже принос пшенице повећан 8-60%, а кукуруза 6-43 % у односу на контролне парцеле. Подривања на овом терену дају значајно повећање приноса са малим економским улагањем.

Потреба за поправком у правцу повећања водно ваздушног режима је уношење органске материје (заоравање жетвених остатака, стајњака или зеленишног ђубрива из пострне сетве), овим се подиже и проценат хумуса који врло битан у производњи већине ратарских култура. Заоравање се препоручује као дубоко јесење орање које на овом типу земљишта разбија звијеност слоја испод 25 цм, па се пропусност за воду повећава. На терену јасно уочен проблем редуковане обраде на овим типовима земљишта веће површине водених огледала као и непоораних површина. На непоправљеној структури псеудоглеја у влажним фазама земљиште се претвара у блатњаву масу.

На основу свега овога постоји добар основ за интезивирање сточарске производње на целој територији

Како би приноси били стабилни и економски исплативи мора се извршити калцизација по препоруци хемијске анализе земље, на терену постоји више материјала за калцизацију. Треба истаћи да се количинама кречних материјала мора поштовати дате препорука. Вишак било чега може дати велике штете у производњи. Препорука ПХ вредности најчешће око 6, мада зависе од биљне врсте која се гаји.

У природним условима овај тип земљишта је скромних количина потребних макроелемената, фосвор и калијум се уносе на потребну дубину јесењим орањем. У наведеним испитивањима дренаже ових земљишта као и наведеним мелиоративним поправкама, постигнути су добри резултати ратарских култура које су везане за сточарство.

На основу свега овога постоји добар основ за интезивирање сточарске производње на целој територији. Економски фактор исплативости поправке плодности је оправдан.