Инфо

14. јул 2022.14. јул 2022.
Срећко Живановић, други с лева, Фото: Приватна архива

Срећко Живановић, други с лева, Фото: Приватна архива

СРЕЋКО ЖИВАНОВИЋ, ЧЛАН СТРУЧНОГ ТИМА НА ЈЕДНОМ ОД НАЈВЕЋИХ АРХЕОЛОШКИХ ЛОКАЛИТЕТА

Драгоцено искуство и лична сатисфакција

Осам месеци посвећеног рада је иза наше археолошке екипе на овом локалитету. За мене лично ово је било драгоцено и непоновљиво искуство. Четири године студирања, учења и читања различите литературе створили су се одједном на једном месту
Ископавања на локалитету Аџине Њиве Брајково 2, у атару села Кленак, на траси будућих модерних саобраћајница, представљају један од највећих пројеката у историји спрске археологије у оквиру којих су потврђени налази из готово свих епоха људског живота на нашем простору. Истражене су целине из млађег каменог доба, бакарног и гвозденог, келтске и римске цивилизације, словенских племена, средњовековних држава, све до данашњих дана.

Међу члановима тима стручњака који су добили прилику да истражују на овом локалитету био је и Срећко Живановић, двадесетпетогодишњи археолог из Коцељеве. Он је изразио велико задовољство због чињенице да је део стручног тима који спроводи заштитна археолошка истраживања и ископавања, која после истраживања Ђердапа седамдесетих година прошлог века представљају највећа ископавања у домаћој археологији.

-Осам месеци посвећеног рада је иза наше археолошке екипе на овом локалитету. За мене лично ово је било драгоцено и непоновљиво искуство. Четири године студирања, учења и читања различите литературе створили су се одједном на једном месту. Имали смо ситуацију да смо имали све периоде, од раног неолита до средњег века. Једино нисмо ухватили палеолит, али да смо копали дубље сигуран сам да би и њега било. Четири године учења су на једном месту претворене у праксу и више су ми значила вишемесечна ископавања него све године факултета- прича Срећко.

Кроз руке му је, каже, прошло прегршт материјала. Нешто од тога је по први пут пронађено на територији Србије. Због тога је, чини му се, и сам био део историје.

-Овај локалитет је нешто фасцинантно. Осећај о предмету траје јако кратко, то одушевљење брзо прође. Али ме потом фасцинира, очара само склапање те приче. Која је његова улога, функција, зашто је ту? Ипак, најфасцинантнија ствар на овом локалитету за мене су били одбрамбени винчански ровови на основу којих се сада обара ранија теорија да је то било време мира, да Винчанци нису ратовали. То је на мене оставило можда најјачи утисак са овог терена, као и винчанске сахране које су права реткост и које смо имали среће да пронађемо- открива своје импресије археолог из Коцељеве и додаје да верује да ће оне бити још интензивније када се ураде анализе пронађених скелета.

АРХЕОЛОГИЈА КАО ЖИВОТНИ ПОЗИВ
По завршетку Средње школе у Коцељеви и стицања звања економски техничар, овај младић донео је одлуку да постане археолог. То се није догодило на пречац. Одрастајући у свом месту често је посећивао Завичајни музеј у Коцељеви и од кустоса добијао књиге које је, каже у шали, више волео да има него да чита.

-Имао сам дилему да ли да упишем историју, а спремао сам пријемни и за политчке науке. Међутим, волим историју, а како археологија садржи доста историје у себи и шири је спектар знања, онда је избор пао на ову науку. Веза између економије, политикологије и археологије огледа се у томе што се археолози баве сваком темом друштва. Економија постоји од ране праисторије до данас, као и политикологија, или свака друга сфера људског деловања и свако може себе да пронађе у овој науци која је, рекао бих, свестрана. Сваки део људског живота може да се проучава као један сегмент, што је посебно занимљиво- истиче Срећко.

Успешан археолог мора да поседује широка знања, али је важно да буде и физички спреман за напоре како на терену тако и за оне који следи након дана ископавања, јер се рад археолога не завршава самим проналаском предмета.

-Ово јесте напоран посао јер у суштини радно време се не своди само на 7-8 сати на терену, где ми заједно копамо са радницима због неких заиста осетљивих фаза које морамо да урадимо, да испратимо шта се дешава. Али, посебно је исцрпљујуће оно што следи након тога, када седамо за рачунар и почињемо писање, уношење података, детаља за дневник, уређивање документације. Није циљ нешто истражити и задржати за себе. Потребно је да шира јавност буде упозната са нашим открићима, са збиром свих резултата до којих смо дошли кроз монографију- напомиње Живановић.

НЕЗНАЊЕ ПРОУЗРОКУЈЕ ШТЕТУ
Презентовање рада археолога и њихових открића могло би да утиче на промену свести код људи о важности ове науке, јер је тешко разумети будућност уколико се не открије прошлост. Срећко сматра да су појединци прилично немарни и да олако схватају значај пронађених предмета, углавном због незнања.

-Имали смо пуно проблема са дивљим копачима. Упадали су преко ноћи на налазишта са метал детекторима. Већина предмета заправо нема високу цену, али се са друге стране наруши цела прича. Нас предмет као предмет занима, постаће део неке музејске поставке, али је он значајан у неком ширем контексту. Тек као такав, као део целине може да прича причу. Када се извади бесправно са одређеног локалитета ми не знамо о њему довољно, одакле потиче, из које целине, какав је његов контекст. Велика штета се чини, док користи нема нико. Људи су недовољно информисани, мада је у последње време археологија све присутнија у јавности, па се надам да ће довести до бољитка за све нас- закључио је овај археолог.

МАГИЈА СКЛАПАЊА МОЗАИКА
Млади нису превише заинтересовани за ову науку. Међу свршеним средњошколцима ретки су они које истраживање прошлости фасцинира. За Срећка је археологија магична наука.

-Просто је невероватан осећај да држиш у рукама по први пут нешто што је старо 5-6 хиљада година, да заправо склапаш мозаик од низа предмета, да сазнајеш како су људи живели у то време и на неки начин да можеш да се вратиш у то доба, замишљајући како је све изгледало и функционисало. То је нешто што нема цену када имаш прилику, могућност да проучаваш прошлост и схватиш како је нешто изгледало. То је непроцењиво. То је нешто између реалности и маште- објашњава коцељевачки археолог.

Његова професионална жеља је да истражује Западну Србију, посебно територију Коцељеве и шире околине Крупња, Осечине, Шапца...Сматра да су ови делови наше земље недовољно истражени и верује да крију велики потенцијал, да могу да пруже велики број одговора у научном смислу, посебно у фази којом планира да се бави, преласком из касног неолита у енеолит, првом металургијом.

-Мислим да се кључ овде негде крије са одговорима, тако да се надам да ћу у перспективи имати прилику да потврдим своје мишљење- каже Срећко.

До тада, захваљујући новом ангажовању од стране Археолошког Института, истражује локалитет у Белегишу, након чега ће видети на коју страну ће га археологија одвести.
В.Бошковић

Најновији број

24. новембар 2022.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa