Инфо

21. јул 2022.21. јул 2022.
Pixabay

Pixabay

Незаинтересованост студената за професорске смерове може бити дугорочан проблем

Зашто млади себе не виде за катедром

Више је разлога због којих је интересовање за наставничке смерове изузетно лоше: ниска примања у просвети, општа ситуација у школама и урушен ауторитет наставника, а такође и сама чињеница да се за рад у школи морају завршити студије које трају пет година и носе 300 еспб (европски систем преноса бодова)
Вест о смањеном интересовању будућих студената за професорске смерове на факултетима уздрмала је јавност због актуелности проблема, али о узроцима и дугорочним последицама такве одлуке младих треба размишљати и након што се попуне уписне квоте. Оне за будуће професоре ће, судећи по тренутној ситуацији, ако и буду попуњене, припасти бруцошима за које није остало места на више жељеним смеровима.

Стипендије би значиле
На модулу професор математике и рачунарства на Природно- математичком факултету у Београду пријавило се осморо, док је у другом најпознатијем универзитетском граду мало лошија слика. Према речим продекана за наставу Природно- математичког факултета Универзитета у Новом Саду др Татјане Пивац, ове године је на интегрисане академске студије мастер професор математике конкурисало три кандидата.

-Напоменула бих да је то број пријављених у првом уписном року и да се тај број мења након самог уписа и после другог уписног рока. Ако упоредимо са интересовањем у претходном периоду, прошле године имали смо 15 пријављених, 2020. године 12 пријављених, 2019. за једног мање- 11 пријављених, док је 2018. године било 10 заинтересованих. До 2017. године студије су трајале 4+1 годину и тада смо бележили око 20- 25 кандидата. Од 2018. уведене су интегрисане академске студије- објашњава др Пивац.

Она истиче да је више разлога због којих је интересовање за наставничке смерове изузетно лоше.

-Неки од њих су ниска примања у просвети, општа ситуација у школама и урушен ауторитет наставника, а такође и сама чињеница да се за рад у школи морају завршити студије које трају пет година и носе 300 еспб (европски систем преноса бодова). Иста је ситуација, било да су интегрисане студије, као што је у овом случају математика, или да студенти након четврте године упишу још једну годину мастера, као што је случај за професора географије. Такође, било би добро када би држава стипендирала, током читавог трајања студија, управо ове студенте који се определе за професорска занимања. Било је покушаја да се то реализује, али није заживело, је су стипендирани само једну годину, што свакако није довољан подстицај- наглашава продекан за наставу Природно- математичког факултета у Новом Саду.
Ни интересовање за српски језик и књижевност не обећава. На Филолошком факултету у Београду пријавило се 70 кандидата на 250 понуђених места, док је на Филозофском у Новом Саду тај однос 20 према слободних 60.

Као један од аргумената младих против професорског звања наводи се да се с тим занимањем не би осећали као цењени чланови друштва. Мастер педагог и педагошки саветник Биљана Дробњак сматра да нас мали број пријављених за смерове математика, српски језик, па и физика, упућује да размишљамо зашто их млади данас (не) перципирају као довољно добре прилике за посао у будућности.

Било би добро када би држава стипендирала, током читавог трајања студија, управо ове студенте који се определе за професорска занимањабило би добро када би држава стипендирала, током читавог трајања студија, управо ове студенте који се определе за професорска занимања


Поруке које се средњошколцима шаљу важне
Истраживања, упозорава, „показују да постоји велики проценат деце и младих људи који су без икаквих амбиција, немају представу о томе чиме желе да се баве или сасвим нереално желе да буду богати и живе у благостању, али да не раде ништа, што је забрињавајуће и треба да буде фокус стручњака и родитеља“.

-У разговору са средњошколцима, њихови најчешћи одговори су да не желе да се много труде да заврше ове факултете и да касније обављају веома сложене и одговорне послове, као ни да се константно усавршавају за неадекватну материјалну надокнаду, да ова занимања нису цењена, ни друштвено призната, да желе посао где ће имати и бољи статус и већа признања, уз мање обавеза и залагања... Зато је битно размотрити какве поруке млади добијају у породици, од вршњака, просветних радника, медија- свих који их окружују и који доприносе усвајању оваквих перцепција, формирању одређених ставова и мишљења о занимањима. Очигледно је да различити узроци утичу на овакав тренд, њих је понекад немогуће јасно разграничити да бисмо могли олако да говоримо о само једном или више разлога за овакво стање- подвлачи Дробњак, уз наду да је оваква мала заинтересованост само тренутна слика која ће се временом мењати.

-Искрено се надам да је то пролазног карактера, јер нема лепше, теже, одговорније и племенитије професије од наше. Ми припремамо младе за сва занимања, али и за сам живот, ми обликујемо и будућег обућара и фризера и лекара и архитекту, сасвим је јасно и очигледно да уколико сломите и ослабите васпитно- образовне утицаје школе, пре или касније ће се урушити и сви други системи- упозорава Дробњак.

Важно је, међутим, напомиње, да одабир занимања буде у складу са усвојеним системом вредности, перцепцијом о социјалном статусу који ће неко имати или има на радном месту, на пример, условима рада, материјалном надокнадом за обављени посао, бројем дана за одсуство и другим позитивним погодностима, а то су све аспекти о којима треба размишљати када се доноси коначна одлука, али и које друштво треба да има у виду када решава овај проблем. „Немојте одабрати занимање с обзиром на то да треба мало напора у њега уложити, немојте отићи на неки факултет, јер ће тамо већина ваших другова из одељења, немојте уписати нешто, јер су вам то други сугерисали- послушајте себе, а онда преузмите одговорност за сопствену одлуку“, поручује Дробњак младима.
Д.Димитријевић

Најновији број

29. септембар 2022.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa