КАД ПОРАСТЕМ БИЋУ СЛИКАР
НАСЛЕЂЕН ДАР
Они су млади, талентовани и кажу, истрајни у својим намерама да кад порасту буду сликари. Заједничка им је љубав према ликовној уметности и Школа цртања Браће Лукић где стичу прве поуке и развијају креативност
Најмлађи полазник Школе цртања браће Лукић Василије Вукомановић има само четири године. Иако је пракса, да деца у ову “уметничку радионицу“ крену најраније од предшколског узраста, Василије је имао “малу протекцију“ да своја прва “сликарска знања“ почне да стиче, већ са две. Таленат је наследио од мајке, која је љубав према уметности усвојила од свог оца, ментаора Школе цртања Милована Лукића.
Иако годинама “мали“, Василије већ поседује доста добре цртачке вештине. То је последица како урођеног дара, али и особене упорности.
- Редовно идем на часове. Волим да гледам и цртам “Нодија“ и “Пепу прасе“. И да цртам жабе. Кад порастем бићу или уметник или “поп“ као тата ““ каже мали Василије.
Иако годинама “мали“, Василије већ поседује доста добре цртачке вештине. То је последица како урођеног дара, али и особене упорности.
- Редовно идем на часове. Волим да гледам и цртам “Нодија“ и “Пепу прасе“. И да цртам жабе. Кад порастем бићу или уметник или “поп“ као тата ““ каже мали Василије.
Најновији број
25. април 2024.
