СЕВЕРНА АМЕРИКА
ЗДРАВ РАД И ЗДРАВА ХРАНА...
Пошљунчен пут води до врха брежуљка. На дрвеној табли пише Кристална долина. На том месту остављамо ауто и крећемо преко ливаде. Ограда је спајана кудељом. На средини је широм отворена капија. Двориште је велико, травнато са пуно гуски и кокошки. Неколико дечака, одевених као одрасли, штапићем терају велики, дрвени обруч. Угледаше нас наста тишина и обруч паде на земљу. Појави се средовечна жена. У рукама носи земљану тепсију и иде према ниско направљеној кућици сличној кокошињцу. Прилазимо јој, поздрави нас нехајно и настави да ради.
Предња страна је отворена, десно је ниска плехана пећ изнад које су поређане фијоке. Свака је помало извучена. Жена семенке ставља у прву. Остале су пуне. Суше се помоћу сунца и фуруне; зрневље се спрема за дуге зимске дане. Макробиотика, рекли бисмо.
Са дна дворишта долази девојка одевена исто као она коју смо видели у граду. Млада је и пуначка. Нешто довикује старијој жени. Говоре неки чудан немачки језик.
Нама се обраћа на енглеском. Изражавамо жељу да разгледамо фарму. Девојка пита одакле смо. Из Србије!, девојка одмахну главом. То је у Европи!, додајемо. Ооо, дошли сте из Европе, наши преци су такође дошли отуд! Шта вас интересује?Мајка и ја смо саме, мушкарци су на другој фарми, помажу!, рече и покретом руке нас позва:
Ово је сушница за семенке и све врсте зрневља које скупимо у природи. Једемо здраву храну, сами је припремамо без икаквих вештачких или фабричких зачина. Све је код нас једноставно: одећу правимо сами, од ткања до шивења, наша одећа нема дугмета за које мој отац каже да представљају “ луксуз. Уместо њих правимо копче или петље¦ Видели сте куће, штале, амбаре, наши мушкарци знају све занате. Радимо од јутра до мрака. Са задовољством. Доктора онаквог као вашег “ немамо. Наш познаје лековите траве и има искуства¦ ретко болујемо, а наши стари, које дубоко поштујемо, доживљавају најдубљу старост.
Пролазимо кроз башту и долазимо до огромног дрвеног амбара боје узреле вишње. Амишки синоним. Како закорачих, запахну ме мирис сена и сламе. Велике мердевине су наслоњене на дрвену галерију . У специјалним левкастим удубљењима је пшеница. Испод ње су црне четвртасте кочије које ме подсећају на затворене чезе. Иза штале са коњима је необично возило “ жуто обојен дрвени вагон са мноштвом прозорчића:
Служи кад идемо у цркву или посету некој другој фарми. Ако је жетва, подиже се кућа или амбар, сви идемо да помогнемо. Не, немамо ексере, сами правимо дрвене клинове и добри су¦ Предлажем да уђемо у кућу.
Предња страна је отворена, десно је ниска плехана пећ изнад које су поређане фијоке. Свака је помало извучена. Жена семенке ставља у прву. Остале су пуне. Суше се помоћу сунца и фуруне; зрневље се спрема за дуге зимске дане. Макробиотика, рекли бисмо.
Са дна дворишта долази девојка одевена исто као она коју смо видели у граду. Млада је и пуначка. Нешто довикује старијој жени. Говоре неки чудан немачки језик.
Нама се обраћа на енглеском. Изражавамо жељу да разгледамо фарму. Девојка пита одакле смо. Из Србије!, девојка одмахну главом. То је у Европи!, додајемо. Ооо, дошли сте из Европе, наши преци су такође дошли отуд! Шта вас интересује?Мајка и ја смо саме, мушкарци су на другој фарми, помажу!, рече и покретом руке нас позва:
Ово је сушница за семенке и све врсте зрневља које скупимо у природи. Једемо здраву храну, сами је припремамо без икаквих вештачких или фабричких зачина. Све је код нас једноставно: одећу правимо сами, од ткања до шивења, наша одећа нема дугмета за које мој отац каже да представљају “ луксуз. Уместо њих правимо копче или петље¦ Видели сте куће, штале, амбаре, наши мушкарци знају све занате. Радимо од јутра до мрака. Са задовољством. Доктора онаквог као вашег “ немамо. Наш познаје лековите траве и има искуства¦ ретко болујемо, а наши стари, које дубоко поштујемо, доживљавају најдубљу старост.
Пролазимо кроз башту и долазимо до огромног дрвеног амбара боје узреле вишње. Амишки синоним. Како закорачих, запахну ме мирис сена и сламе. Велике мердевине су наслоњене на дрвену галерију . У специјалним левкастим удубљењима је пшеница. Испод ње су црне четвртасте кочије које ме подсећају на затворене чезе. Иза штале са коњима је необично возило “ жуто обојен дрвени вагон са мноштвом прозорчића:
Служи кад идемо у цркву или посету некој другој фарми. Ако је жетва, подиже се кућа или амбар, сви идемо да помогнемо. Не, немамо ексере, сами правимо дрвене клинове и добри су¦ Предлажем да уђемо у кућу.
Најновији број
25. април 2024.