SEVERNA AMERIKA
ZDRAV RAD I ZDRAVA HRANA...
Pošljunčen put vodi do vrha brežuljka. Na drvenoj tabli piše “Kristalna dolina“. Na tom mestu ostavljamo auto i krećemo preko livade. Ograda je spajana kudeljom. Na sredini je širom otvorena kapija. Dvorište je veliko, travnato sa puno guski i kokoški. Nekoliko dečaka, odevenih kao odrasli, štapićem teraju veliki, drveni obruč. Ugledaše nas nasta tišina i obruč pade na zemlju. Pojavi se sredovečna žena. U rukama nosi zemljanu tepsiju i ide prema nisko napravljenoj kućici sličnoj kokošinjcu. Prilazimo joj, pozdravi nas nehajno i nastavi da radi.
Prednja strana je otvorena, desno je niska plehana peć iznad koje su poređane fijoke. Svaka je pomalo izvučena. Žena semenke stavlja u prvu. Ostale su pune. Suše se pomoću sunca i furune; zrnevlje se sprema za duge zimske dane. Makrobiotika, rekli bismo.
Sa dna dvorišta dolazi devojka odevena isto kao ona koju smo videli u gradu. Mlada je i punačka. Nešto dovikuje starijoj ženi. Govore neki čudan nemački jezik.
Nama se obraća na engleskom. Izražavamo želju da razgledamo farmu. Devojka pita odakle smo. “Iz Srbije!“, devojka odmahnu glavom. “To je u Evropi!“, dodajemo. “Ooo, došli ste iz Evrope, naši preci su takođe došli otud! Šta vas interesuje?Majka i ja smo same, muškarci su na drugoj farmi, pomažu!“, reče i pokretom ruke nas pozva:
„Ovo je sušnica za semenke i sve vrste zrnevlja koje skupimo u prirodi. Jedemo zdravu hranu, sami je pripremamo bez ikakvih veštačkih ili fabričkih začina. Sve je kod nas jednostavno: odeću pravimo sami, od tkanja do šivenja, naša odeća nema dugmeta za koje moj otac kaže da predstavljaju ““ luksuz. Umesto njih pravimo kopče ili petlje“¦ Videli ste kuće, štale, ambare, naši muškarci znaju sve zanate. Radimo od jutra do mraka. Sa zadovoljstvom. Doktora onakvog kao vašeg ““ nemamo. Naš poznaje lekovite trave i ima iskustva“¦ retko bolujemo, a naši stari, koje duboko poštujemo, doživljavaju najdublju starost.“
Prolazimo kroz baštu i dolazimo do ogromnog drvenog ambara boje uzrele višnje. Amiški sinonim. Kako zakoračih, zapahnu me miris sena i slame. Velike merdevine su naslonjene na drvenu “galeriju“ . U specijalnim levkastim udubljenjima je pšenica. Ispod nje su crne četvrtaste kočije koje me podsećaju na zatvorene čeze. Iza štale sa konjima je neobično vozilo ““ žuto obojen drveni “vagon“ sa mnoštvom prozorčića:
“Služi kad idemo u crkvu ili posetu nekoj drugoj farmi. Ako je žetva, podiže se kuća ili ambar, svi idemo da pomognemo. Ne, nemamo eksere, sami pravimo drvene klinove i dobri su“¦ Predlažem da uđemo u kuću.“
Prednja strana je otvorena, desno je niska plehana peć iznad koje su poređane fijoke. Svaka je pomalo izvučena. Žena semenke stavlja u prvu. Ostale su pune. Suše se pomoću sunca i furune; zrnevlje se sprema za duge zimske dane. Makrobiotika, rekli bismo.
Sa dna dvorišta dolazi devojka odevena isto kao ona koju smo videli u gradu. Mlada je i punačka. Nešto dovikuje starijoj ženi. Govore neki čudan nemački jezik.
Nama se obraća na engleskom. Izražavamo želju da razgledamo farmu. Devojka pita odakle smo. “Iz Srbije!“, devojka odmahnu glavom. “To je u Evropi!“, dodajemo. “Ooo, došli ste iz Evrope, naši preci su takođe došli otud! Šta vas interesuje?Majka i ja smo same, muškarci su na drugoj farmi, pomažu!“, reče i pokretom ruke nas pozva:
„Ovo je sušnica za semenke i sve vrste zrnevlja koje skupimo u prirodi. Jedemo zdravu hranu, sami je pripremamo bez ikakvih veštačkih ili fabričkih začina. Sve je kod nas jednostavno: odeću pravimo sami, od tkanja do šivenja, naša odeća nema dugmeta za koje moj otac kaže da predstavljaju ““ luksuz. Umesto njih pravimo kopče ili petlje“¦ Videli ste kuće, štale, ambare, naši muškarci znaju sve zanate. Radimo od jutra do mraka. Sa zadovoljstvom. Doktora onakvog kao vašeg ““ nemamo. Naš poznaje lekovite trave i ima iskustva“¦ retko bolujemo, a naši stari, koje duboko poštujemo, doživljavaju najdublju starost.“
Prolazimo kroz baštu i dolazimo do ogromnog drvenog ambara boje uzrele višnje. Amiški sinonim. Kako zakoračih, zapahnu me miris sena i slame. Velike merdevine su naslonjene na drvenu “galeriju“ . U specijalnim levkastim udubljenjima je pšenica. Ispod nje su crne četvrtaste kočije koje me podsećaju na zatvorene čeze. Iza štale sa konjima je neobično vozilo ““ žuto obojen drveni “vagon“ sa mnoštvom prozorčića:
“Služi kad idemo u crkvu ili posetu nekoj drugoj farmi. Ako je žetva, podiže se kuća ili ambar, svi idemo da pomognemo. Ne, nemamo eksere, sami pravimo drvene klinove i dobri su“¦ Predlažem da uđemo u kuću.“
Najnoviji broj
25. april 2024.
