ГЛАС ПРАВОСЛАВЉА
ГЛУВНА ИЛИ ГЛУВА НЕДЕЉА
Пета недеља Васкршњег поста назив је добила по томе што се увелико и далеко ушло у глувно време поста. У служби ове недеље, верни се позивају да своје подвиге удвоструче како би препловили велику пучину поста која стоји пред њима, истовремено их тешећи и храбрећи чињеницом да су прошли већ половину поста, и побуђује да ми „који смо преполовили свештени пут поста треба радосно да хитамо ка будућем васкрсењу“.
Као и претходне она представља време у коме припремајући се постом, молитвом и подвигом настојимо да на најлепши начин угледамо јутро највећег и најрадоснијег дана. Васкрс представља пуноћу подвига наде и стремљења и зато се назива круном живота али и темељом и почетком свега доброг и Богу угодног. Кад бисмо хтели да поставимо темељ свих наших надања свакако да бисмо поставили на Васкрсу јер је он победа над смрћу и тријумф живота кроз све векове.
Као што је то обичај у православној цркви да све празнике везујемо за неке догађаје и личности, тако и пета недеља васкршњег поста везује се за свету Марију египћанку. На тај начин црква жели да покаже свој историјски континуитет али и истинитост речи и дела о којима сведочи наводећи личности кроз историју које су били следбеници Божије речи и примери и обрасци вере на коју смо и ми позвани. Стари завет нам сведочи да Бог када се јавља Он каже: „Ја сам Бог Аврама, Исака и Јакова“. То нам говори да је Он Бог који има контакт и заједницу са конкретним историјским личностима да се Он јавља као личност а не као нека философска или национал-политичка идеја за коју смо ми чули, свидела нам се и коју треба да следујемо.
Умножавајући при крају посног попришта побуде ка неослабљеном богоугодном животу, Црква наставља да нас подсећа како смо ми, који падосмо у грех, слични онима које заробише, те нам заповеда уздање у Господњу милост. „Да људи не би били лењиви према духовним подвизима“, Црква током три дана пете седмице: четвртак, суботу и у васкрсни дан, пружа вернима нарочите подстицаје ка подвизима благочашћа. У четвртак на јутарњем богослужењу Црква поји цео Велики канон св. Андрије Критског и житије св. и преп. Марије Египћанке. Из тих разлога се читање канона св. Андрије Критског у четвртак пете седмице Великог поста негде још назива и стајање Марији Египћанки, пише протојереј Милош Петровић.
Као и претходне она представља време у коме припремајући се постом, молитвом и подвигом настојимо да на најлепши начин угледамо јутро највећег и најрадоснијег дана. Васкрс представља пуноћу подвига наде и стремљења и зато се назива круном живота али и темељом и почетком свега доброг и Богу угодног. Кад бисмо хтели да поставимо темељ свих наших надања свакако да бисмо поставили на Васкрсу јер је он победа над смрћу и тријумф живота кроз све векове.
Као што је то обичај у православној цркви да све празнике везујемо за неке догађаје и личности, тако и пета недеља васкршњег поста везује се за свету Марију египћанку. На тај начин црква жели да покаже свој историјски континуитет али и истинитост речи и дела о којима сведочи наводећи личности кроз историју које су били следбеници Божије речи и примери и обрасци вере на коју смо и ми позвани. Стари завет нам сведочи да Бог када се јавља Он каже: „Ја сам Бог Аврама, Исака и Јакова“. То нам говори да је Он Бог који има контакт и заједницу са конкретним историјским личностима да се Он јавља као личност а не као нека философска или национал-политичка идеја за коју смо ми чули, свидела нам се и коју треба да следујемо.
Умножавајући при крају посног попришта побуде ка неослабљеном богоугодном животу, Црква наставља да нас подсећа како смо ми, који падосмо у грех, слични онима које заробише, те нам заповеда уздање у Господњу милост. „Да људи не би били лењиви према духовним подвизима“, Црква током три дана пете седмице: четвртак, суботу и у васкрсни дан, пружа вернима нарочите подстицаје ка подвизима благочашћа. У четвртак на јутарњем богослужењу Црква поји цео Велики канон св. Андрије Критског и житије св. и преп. Марије Египћанке. Из тих разлога се читање канона св. Андрије Критског у четвртак пете седмице Великог поста негде још назива и стајање Марији Египћанки, пише протојереј Милош Петровић.
Најновији број
25. април 2024.
