СЛОБОДАН БОЈАНИЋ - НЕКАД И САД
ПОЛИТИЧАР СТАРОГ КОВА
У причама о људима који су својом делатношћу допринели развоју овог краја Слободан Бојанић има значајно место. Док се бавио јавним пословима уважаван је и поштован као умерени политичар
Рођен 1934. године у селу Равна на Крупресу, да би колонизацијом његова породица стигла у Банатски Деспотовац код Зрењанина, где је завршио основну школу. Када је државна дирекција хемијске индустрије 1948. године расписала конкурс за хемијску школу, дошао је у Шабац и ту остао до данашњих дана.
Пошто је та школа била интернатског типа, услов је био да ако ученик не заврши, морао је све трошкове да надокнади, тако је тада млади Слободан Бојанић, чији су родитељи били скромног имућног стања, марљиво учио и са успехом завршио. По распореду се и запослио, јер тако се тада радило. Почео је у погону сулфитних соли Хемијске индустрије “Зорка“. Већ 1952. године одлази са Другом поцерском бригадом на изградњу фабрике каблова у Светозарево, и тамо је био заменик команданта бригаде.
- Услови су били изузетно тешки пошто је било много бригада у насељу а радило се са веома примитивним средствима. Разлог је био у томе што је фабрика планирана да се гради уз подршку руских кредита и опреме међути, пошто је дошло до познате резолуције ИБ-а, морало је да се пређе на програме америчких компанија. Ипак наша бригада је постигла изузетне резултате и освојила сва признања - сећа се Слободан Бојанић, прве акције у којој је учествовао у индустријализацији земље. О свему томе, каже, могло би се много причати, основно је да се радило са много воље и труда.
По повратку у Шабац наставио је посао у “Зорки“, потом отишао у војску а по одслужењу 1956. године, по одлуци Општинског и среског комитета одлази у партијску школу Централног комитета Савеза комуниста Србије. По повратку у Шабац, 1957. године приликом спајања срезова и друштвено политичких организација од два среска комитета омладине формиран је један те је за председника изабран Милоје Ивановић а за секретара Слободан Бојанић, што је за њега била и велика част али и посебна одговорност. Испоштовао је свој принцип да се тим политичким радом не бави професионално већ да задржи посао у ХИ “Зорка“, што је представљало посебно оптерећење у раду и животу. Ипак, Бојанић се својски посветио омладинском раду посебно тадашњој активности зближавања средњошколске и радничке омладине као и на припремању младих за одлазак на радне акције широм Југославије. Тако је и 1959. године Слободан Бојанић отишао на изградњу ауто пута Параћин- Ниш, где је био командант Друге подринске бригаде. И ту су владали тешки услови како радни тако и смештајни али бригада је одговорила захтевима и опет освојила значајна признања.
Пошто је та школа била интернатског типа, услов је био да ако ученик не заврши, морао је све трошкове да надокнади, тако је тада млади Слободан Бојанић, чији су родитељи били скромног имућног стања, марљиво учио и са успехом завршио. По распореду се и запослио, јер тако се тада радило. Почео је у погону сулфитних соли Хемијске индустрије “Зорка“. Већ 1952. године одлази са Другом поцерском бригадом на изградњу фабрике каблова у Светозарево, и тамо је био заменик команданта бригаде.
- Услови су били изузетно тешки пошто је било много бригада у насељу а радило се са веома примитивним средствима. Разлог је био у томе што је фабрика планирана да се гради уз подршку руских кредита и опреме међути, пошто је дошло до познате резолуције ИБ-а, морало је да се пређе на програме америчких компанија. Ипак наша бригада је постигла изузетне резултате и освојила сва признања - сећа се Слободан Бојанић, прве акције у којој је учествовао у индустријализацији земље. О свему томе, каже, могло би се много причати, основно је да се радило са много воље и труда.
По повратку у Шабац наставио је посао у “Зорки“, потом отишао у војску а по одслужењу 1956. године, по одлуци Општинског и среског комитета одлази у партијску школу Централног комитета Савеза комуниста Србије. По повратку у Шабац, 1957. године приликом спајања срезова и друштвено политичких организација од два среска комитета омладине формиран је један те је за председника изабран Милоје Ивановић а за секретара Слободан Бојанић, што је за њега била и велика част али и посебна одговорност. Испоштовао је свој принцип да се тим политичким радом не бави професионално већ да задржи посао у ХИ “Зорка“, што је представљало посебно оптерећење у раду и животу. Ипак, Бојанић се својски посветио омладинском раду посебно тадашњој активности зближавања средњошколске и радничке омладине као и на припремању младих за одлазак на радне акције широм Југославије. Тако је и 1959. године Слободан Бојанић отишао на изградњу ауто пута Параћин- Ниш, где је био командант Друге подринске бригаде. И ту су владали тешки услови како радни тако и смештајни али бригада је одговорила захтевима и опет освојила значајна признања.
Најновији број
25. април 2024.
