ФЕС - ГРАД КАО ЏИНОВСКИ НАР

Фес је бивша северна престоница Марока, данашњи духовни и религијски центар земље. Потиснут је због јеврејског духа. Називају га још и градом министара јер их већина потиче одавде. Град се дели на нови, који по свом изгледу нема никакве везе са старим. Има преко милион становника и - 320 џамија! Опасан је зидинама иза којих је величанствена медина са највећим и најлепшим суком у земљи.
Фес се простире на обронцима планине Залаг. У загрљају реке Себу, бео и блештав на позном сунцу ““ подсећа ме на џиновски нар чија кора крије плод омамљујућег укуса.
Први пут, на путу кроз Мароко, смештају нас у медину - унутар градских зидина. Хотел има округло двориште, фонтану и степенице које воде у собе - заправо минијатурне апартмане. Источњачки опремљени са ниским сточићима, миндерлуцима и мноштвом меких јастука и великим лучним прозором кроз који продире пригушени говор пролазника и глас мујезина са једне од џамија...
Ујутру крећемо према суку ““ највећој пијаци у старом делу града.
Према нама иду црни магарићи са белим крзном око очију, претоварени, тужних погледа, својим товаром ударају у стабло поморанџе; из њене густе крошње опадају узрели плодови цинобер боје.
Старији свет што чучи или стоји наслоњен уз зид ““ изложио је гомиле свеже убране нане влажне од јутарње росе, тек убрани першун, црвене и округле папричице за које мислим да су трешње.
У централном суку су дућани крцати робом. На палмином листу поређани су сиреви и цела улица мирише на млеко. Повремено наилазимо на чесме украшене мајоликом, испред сваке је велика гужва од буљука деце. На једној од тезги поређане су главе камила. Њихове избуљене очи и исплажени језици дуго ме прате. Нос голица нешто, започиње колективно кијање. Разлог су отворени џакови црног бибера, златно-црвеног шафрана, туцане љуте паприке и још много знаних и незнаних зачина свакодневно заступљених у мароканској кухињи.
Кроз високу капију узаним уличицама уронисмо у неочекивани мир џамије Бу Инанија.
Хармонију резбареног кедра и чипкастог мермера употпуњује жубор воде из фонтане. Филигрански је обрађен сваки педаљ зида, стуба и пода. Одмор за очи, уши и душу и дивљење непознатом ствараоцу.
Пролазимо кроз Улицу урми: са обе стране узаног плочника су ““ само урме! Крупне као ћилибар, сјајне, тамне, ситне, у пакетићима или на меру...