ЈАНКО ВЕСЕЛИНОВИЋ БИО ЈЕ ЧЕСТ ГОСТ СКАДАРЛИЈЕ
РОД, РОДИЛЕ ЖУТЕ КРУШКЕ...
Још равницом одјекује песма чича Јанкова. Нови скадарлијски боеми препричавају његове догодовштине
Скадарлија је поред Ђуре Јакшића, Милице Станојевић Српкиње, четворице браће Илића, Јове Змаја, чича Илије Станојевића, Милована Глишића и многих других била најдража кућа Јанка Веселиновића, приповедача народне душе и песника питоме Мачве. Најбољи портрет Мачванина за којим су уздисале београдске даме, како о Веселиновићу пише Сремац, дао је Антон Густав Матош.
... Повисок, крупан и мускулозан, малецко ћелав, висока чела, крупних црних очију, бркат... Матош бележи да му је доброћудни Јанко у Београду, био често и “отац и мајка“. Помагао му је саветима и делом у најтежим часовима. Дешавало се то и у Скадарлији.
Јанко се у тој, како су Скадарлију називали, “Државом песника“, “пупком сваког боемлука“, највише дружио са: Милованом Глишићем, чича Илијом Станојевићем, Драгомиром Брзаком, Стеваном Сремцем, Радојем Домановићем, Браниславом Нушићем...
Колико је у то време Јанко Веселиновић био популаран, најбоље сведочи податак да је у својој драми “Ђидо“, играо главног јунака у мачванском народном оделу, по наговору ондашњег драматурга Милована Глишића. Међутим неприпремљен на ту врсту славе, неретко окружен и људима зла срца, Јанко је убрзо постао део Скадарлијског ивентара. Утеху је налазио у пићу и патњама, које су од писца највишег поштовања учиниле најгоре. Данима се, каже Јанко није трезнио. А на питање: Зашто пије, одговарао је:“Она је крива. Ја је волим, а она неће ни да ме погледа!“
Да ли је заиста Вела Нигринова, била жена каменог срца?
... Повисок, крупан и мускулозан, малецко ћелав, висока чела, крупних црних очију, бркат... Матош бележи да му је доброћудни Јанко у Београду, био често и “отац и мајка“. Помагао му је саветима и делом у најтежим часовима. Дешавало се то и у Скадарлији.
Јанко се у тој, како су Скадарлију називали, “Државом песника“, “пупком сваког боемлука“, највише дружио са: Милованом Глишићем, чича Илијом Станојевићем, Драгомиром Брзаком, Стеваном Сремцем, Радојем Домановићем, Браниславом Нушићем...
Колико је у то време Јанко Веселиновић био популаран, најбоље сведочи податак да је у својој драми “Ђидо“, играо главног јунака у мачванском народном оделу, по наговору ондашњег драматурга Милована Глишића. Међутим неприпремљен на ту врсту славе, неретко окружен и људима зла срца, Јанко је убрзо постао део Скадарлијског ивентара. Утеху је налазио у пићу и патњама, које су од писца највишег поштовања учиниле најгоре. Данима се, каже Јанко није трезнио. А на питање: Зашто пије, одговарао је:“Она је крива. Ја је волим, а она неће ни да ме погледа!“
Да ли је заиста Вела Нигринова, била жена каменог срца?
Најновији број
25. април 2024.
