ДОБРИЦА ЋОСИЋ У „ГЛАСУ ЦРКВЕ“
СВЕДОК ВРЕМЕНА
У уторак, 29. маја, представљена књига „Босански рат“ која представља ауторово виђење као писца, државника и хуманисте. О делу говорили Слободан Гавриловић, директор „Службеног гласника“, Илија Радуловић, адвокат и ђакон Љубомир Ранковић. У име свих суграђана госта поздравио епископ шабачки Лаврентије
Пред препуним дворишним амфитеатром „Гласа цркве“ у уторак представљена књига Добрице Ћосића „Босански рат“. Нашавши се у центру збивања као први председник Савезне Републике Југославије постаје учесник и сведок свих догађања везаних за босански рат. Његови хуманистички покушаји у очувању мира нису наишли на одобравање како руководства у Србији тако и у Босни. Због тога рат је добио трагичне размере са несагледивим последицама.
-Тешко је вечерас направити неку синтезу јер у њој је можда сто година наших патњи, од 1912., од првог Балканског рата до данас. У њој је и она голгота првог рата и она страдања у Мачви која је описао Арчибалд Рајс. У њој је оно страдање српско које је опевано у песмама, испричано у причама и недопевано и неиспричано у истим тим песмама и причама. То је онај сан који је недосањан, неостварен, а пред нашим очима се остварује. Сан да са оне стране Дрине Срби имају своју државу. У њој је не само значај писца Добрице Ћосића већ и историјски значај стварања Републике Српске - рекао је идавач Слободан Гавриловић.
Књига настала из дневничких записа доноси дубину, лепоту, висину и духовност личног ауторовог печата. Говорећи о делу адвокат Илија Радуловић истакао је да је проповедајући смисао живота српског народа и тражећи путеве његовог опстанка Добрица Ћосић сатанизован од свих. Једно је важно, а то је истина о босанском рату.
Књига нуди идеју историјског помирења, односно суживота, за који и он сам каже да је у Босни неопходан да би она била то што јесте.
- Иако је Иво Андрић рекао да је земља мржње Босна и да је то судар и копча континената, религија, цивилизација, Добрица Ћосић као хуманиста и интелектуалац и просветни човек залаже се управо за то да на једном истом простору могу живети људи потпуно исти. Задатак човека и јесте да живи у суживоту са својим суседима. Мислим да је то и порука ове књиге - рекао је ђакон Љубомир Ранковић.
-Тешко је вечерас направити неку синтезу јер у њој је можда сто година наших патњи, од 1912., од првог Балканског рата до данас. У њој је и она голгота првог рата и она страдања у Мачви која је описао Арчибалд Рајс. У њој је оно страдање српско које је опевано у песмама, испричано у причама и недопевано и неиспричано у истим тим песмама и причама. То је онај сан који је недосањан, неостварен, а пред нашим очима се остварује. Сан да са оне стране Дрине Срби имају своју државу. У њој је не само значај писца Добрице Ћосића већ и историјски значај стварања Републике Српске - рекао је идавач Слободан Гавриловић.
Књига настала из дневничких записа доноси дубину, лепоту, висину и духовност личног ауторовог печата. Говорећи о делу адвокат Илија Радуловић истакао је да је проповедајући смисао живота српског народа и тражећи путеве његовог опстанка Добрица Ћосић сатанизован од свих. Једно је важно, а то је истина о босанском рату.
Књига нуди идеју историјског помирења, односно суживота, за који и он сам каже да је у Босни неопходан да би она била то што јесте.
- Иако је Иво Андрић рекао да је земља мржње Босна и да је то судар и копча континената, религија, цивилизација, Добрица Ћосић као хуманиста и интелектуалац и просветни човек залаже се управо за то да на једном истом простору могу живети људи потпуно исти. Задатак човека и јесте да живи у суживоту са својим суседима. Мислим да је то и порука ове књиге - рекао је ђакон Љубомир Ранковић.
Најновији број
25. април 2024.
