ИЗМЕЂУ РЕДОВА
САМО ГЛУМЦИ ПЛАЧУ
Како се у Србији догађаји после избора брзо развијају, ни посматрачи овдашњих прилика не стижу да их пропрате између редова. Ипак, идемо редом.
“Плаћеш пи...“ ( да не употребимо цео израз није лепо за новине), легендарни је цитат из једног домаћег филма који се често упућује мушкарцима када плачу. Не замерише за сузе присталице свом лидеру а нашем председнику који је пустио сузу када се опраштао од функције вође странке да би преузео челну државну позицију. Ајд“™ сад што то није мушки а ни културно, пред камерама само глумци плачу, али до сада нисмо имали плачљивог председника. “Плачи вољена земљо“.
Елем, председника ми изабрали 20. маја а већ 25. маја они повампирени “млади“ комунисти посетили Кућу цвећа, и како незванично сазнајемо, изјадали се другу Тити како је бивши Шешељев војвода дошао за председника Србије уместо окорелог демократе. На то им је маршал одбрусио “Мајку вам империјалистичку, они јесу требали да оду али ови нису требали да дођу“.
Покојни Тита за ове данашње испаде јадни аматер у нарцисоидности. Ето и овај нови председник се већ неки дан сликао испод своје слике. “Слику своју љубим“.
Наш још не инаугурисани председник посетио је друга Путина, вероватно да узме руски пелцер како се Путин и Медведев смењују на највишим државним функцијама. Могло би се то применити и код нас, Тадић- Николић. Па опет.
Код нас и после избора, избори. Изгледа да је нама Србима судбина да се непрекидно пребирамо.
Неки у овој нашој пост изборној земљи сад певају ону “Србија ће пожелети радикала, ал радикала нигде бити неће“.
Само што смо изабрали председника а они тамо који чине нежнији део популације, најављују “параду поноса“. Какве ли сад па то има везе једно са другим.
Још рекоше представници тамо оних, да ће нови председник доћи на ту њихову параду. Е да смо знали да ће се одма“™ пропедерисати, размишљали би дал да га гласамо.
И “Песма евровизије“ неко вече показала је да ко до сада није скренуо с памети треба што пре то да учини јер се нико нормалан неће моћи уклопити у овој модерни свет. Тај фестивал био је све друго само не песма, а и певачи све друго само не певачи и наравно ту се није знало ни шта је женско ни шта је мушко. Вероватно тако треба.
А из Русије на ту попевку дошле некакве бабушке, упућени тврде да су то Лењинове школске другарице. Па онда смо и ми на тај музички самит уместо оног финог дечарца могли послати и деда Пантелију, и овако су руске бабушке освојиле друго место, тик испред нашег певача.
И српски матуранти почели да плешу како Европа свира. Онда није ни чудо што наши политичари певају на европејске ноте.
У међувремену, каже наш гувернер да динар пада у правцу равнотежног стања. Па добро би било да и тај гувернер равнотежно падне са те функције како нас више не би замајавао глупостима далеким од стварности.
Можда и зато је неко на протеклим изборима на листић написао “Толико нам је лоше, да нам је опет све исто“!
“Плаћеш пи...“ ( да не употребимо цео израз није лепо за новине), легендарни је цитат из једног домаћег филма који се често упућује мушкарцима када плачу. Не замерише за сузе присталице свом лидеру а нашем председнику који је пустио сузу када се опраштао од функције вође странке да би преузео челну државну позицију. Ајд“™ сад што то није мушки а ни културно, пред камерама само глумци плачу, али до сада нисмо имали плачљивог председника. “Плачи вољена земљо“.
Елем, председника ми изабрали 20. маја а већ 25. маја они повампирени “млади“ комунисти посетили Кућу цвећа, и како незванично сазнајемо, изјадали се другу Тити како је бивши Шешељев војвода дошао за председника Србије уместо окорелог демократе. На то им је маршал одбрусио “Мајку вам империјалистичку, они јесу требали да оду али ови нису требали да дођу“.
Покојни Тита за ове данашње испаде јадни аматер у нарцисоидности. Ето и овај нови председник се већ неки дан сликао испод своје слике. “Слику своју љубим“.
Наш још не инаугурисани председник посетио је друга Путина, вероватно да узме руски пелцер како се Путин и Медведев смењују на највишим државним функцијама. Могло би се то применити и код нас, Тадић- Николић. Па опет.
Код нас и после избора, избори. Изгледа да је нама Србима судбина да се непрекидно пребирамо.
Неки у овој нашој пост изборној земљи сад певају ону “Србија ће пожелети радикала, ал радикала нигде бити неће“.
Само што смо изабрали председника а они тамо који чине нежнији део популације, најављују “параду поноса“. Какве ли сад па то има везе једно са другим.
Још рекоше представници тамо оних, да ће нови председник доћи на ту њихову параду. Е да смо знали да ће се одма“™ пропедерисати, размишљали би дал да га гласамо.
И “Песма евровизије“ неко вече показала је да ко до сада није скренуо с памети треба што пре то да учини јер се нико нормалан неће моћи уклопити у овој модерни свет. Тај фестивал био је све друго само не песма, а и певачи све друго само не певачи и наравно ту се није знало ни шта је женско ни шта је мушко. Вероватно тако треба.
А из Русије на ту попевку дошле некакве бабушке, упућени тврде да су то Лењинове школске другарице. Па онда смо и ми на тај музички самит уместо оног финог дечарца могли послати и деда Пантелију, и овако су руске бабушке освојиле друго место, тик испред нашег певача.
И српски матуранти почели да плешу како Европа свира. Онда није ни чудо што наши политичари певају на европејске ноте.
У међувремену, каже наш гувернер да динар пада у правцу равнотежног стања. Па добро би било да и тај гувернер равнотежно падне са те функције како нас више не би замајавао глупостима далеким од стварности.
Можда и зато је неко на протеклим изборима на листић написао “Толико нам је лоше, да нам је опет све исто“!
Најновији број
25. април 2024.
