Отворени за промене у борби за отвореније друштво

Пета мобилност у оквиру међународног Erasmus+ пројекта реализована је од 15. до 18. маја посетом граду Текучију на истоку Румуније, 200 километара од границе са Молдавијом. Домаћин гостима из Основне школе за децу са сметњама у развоју и инвалидитетом „Свети Сава“, носиоцу пројекта скраћеног назива „From disability to visibility“, била је школа за образовање ученика са сметњама у развоју Константин Паунеску, партнер на пројекту.

Фото: Приватна архива

Примери добре праксе
-Посетили смо школу, упознали су нас са организационом структуром, показали своје учионице. Колеге и ученици били су гостољубиви, наши ђаци, заједно са својим родитељима, дочекани су са радошћу, послужили су нас њиховим традиционалним посластицама. Након посете школи отишли смо у градски музеј, где нас је дочекао градоначелник и отворио дебату „Интеграција деце у неповољном положају, између смисла и реалности, са примерима добре праксе у Румунији и Европи“. Чули смо презентације њихових учитеља у редовним школама и изазове са којима се сусрећу, када у разреду имају дете којем треба обезбедити другачије могућности за задовољење потреба. У њиховом образовном систему позитиван је однос према деци са сметњама у развоју и учитељи улажу велике напоре да њихове потребе задовоље и учине их равноправним члановима друштва. Имају подршку владе на свим нивоима образовања, као и сарадњу са верским хуманитарним организацијама- истакла је координаторка пројекта Александра Вуковић Курдулић из ОШ „Свети Сава“.

Фото: Приватна архива

Током кратке паузе, на изненађење свих, наступила је локална плесна група, а ученици су узели активно учешће и придружили се плесачима у игри.

-Наставили смо са сесијом питања и одговора „Како могу да утичем на заједницу да буде отворенија“. Дружили смо се са партнерима из Румуније (град Влча), Италије, Грчке, а затим смо се вратили у градски музеј где су ученици извели перформанс „Ја сам јединствен, другачији“ у сарадњи са волонтерима, младим студентима педагогије. Посетили смо православну цркву у центру града и у градском парку имали ликовне и музичке радионице за децу, у којима је учествовао и тамошњи покрет извиђача са децом млађег школског узраста. Наши ђаци играли су и пратили плесне кораке вршњака. У игри су биле заступљене традиционалне и популарне композиције- подвукла је она.

Реализоване су и практичне инклузивне активности кроз уметност, будући да се музика и цртање користе као терапијски бенефити код деце која имају смањене могућности.

Фото: Приватна архива

„Априлска“ Румунија- Разнолики садржаји
Прва мобилност у Румунију реализована је од 23. до 26. априла у месту Салатруцел.
-У хотелу смо имали привилегију да уживамо у базену испуњеном термалним водама, тако је то за децу било право уживање. Ишли смо и у обилазак школе која је инклузивна и уписује и децу са сметњама у развоју. Пошто je то било пред Ускрс, шарали смо јаја, дрвена јаја, декупаж са варјачама, правили сувенире, па смо на крају сви добили лепу успомену. Обилазили смо манастире који су баш посећени и деци је то пријало. Обишли смо рудник соли, али је то нешто несвакидашње, будући да има и огромне тунеле, простор за одбојку, тобоган на надувавање, што деца највише воле. У лепом, ограђеном делу где имају тобоганчићи, лопатице, уместо песка била је со, а биле су и трамболине. Све је подређено томе да се деца што више ту задрже и удишу слани ваздух- рекла је Бранкица Тркуља Николић.
Син Јован са којим је путовала је трећи разред и има аутизам и проблем са слухом. До сада је имао само искуства путовања на краћим релацијама.
-Уживао је у свему, смештају, соби. Иначе има проблем са спавањем, што тамо није био случај. Када смо кренули, само је гледао кроз прозор и ништа друго га није интересовало. Посебно је значајно што смо обишли и редовну школу, где су нам приредили пријем у народним ношњама, певали песмице. Посетили смо и удружење деце са аутизмом где су нам показали какве су могућности рада са њима, прошао је и полигон са справама. То је инклузивни боравак, где су деца типичног развоја, али су укључена и деца са аутизмом и то је било јако лепо и занимљиво искуство. Радо гледам те слике и размишљам о тим искуствима. Лепо је уверити се да и са нашом децом може да се путује. Посебно нам је значила добра атмосфера, дружење и разумевање сапутника и домаћина- подвукла је.
Марија Гајић ишла је у Румунију са шестогодишњим сином Немањом Антонићем који је предшколац. Каже да му је путовање пријало.
-Значило му је много, видео је неко ново друштво, био у новој средини. Он је дете које истражује, привлаче га нова искуства. Занимало га је баш из тог разлога што није као код нас већ нешто сасвим другачије. Увек много значи кад има нешто ново да се види и чује, стекне се друго искуство. Мени се највише свидело што у удружење долазе и деца која немају сметње да буду заједно са децом која имају сметње. Опремљенији су и кадровски и просторно и сигурно да то значи за децу- истакла је Гајићева.

Значај сваког појединца
-Једна група деце правила је мозаик од штампаних бојанки, свако дете је бојило свој део рада, а на крају су саставили велики мозаик, где су истакли значај и допринос сваког појединца, значај сваке карике у ланцу. Такође, еколошки освећена деца су бојила и украшавала каменчиће (природне материјале) природним бојама и тиме дали допринос успешној реализацији ликовне радионице. Сви учесници радионице добили су симболичне поклоне и слаткише. У манастиру Буцумени окупили смо се гостима из Румуније, Италије, Грчке и Србије. Упознали су нас са културно- историјским обележјима тог краја. Посетили смо рекреативни центар Зага- зага. По повратку је уследила подела сертификата, сумирање утисака и размена искустава- испричала је Вуковић Курдулић.

„Мајска“ Румунија- Могућности постоје, треба их искористити
Бранкица Дoшеновић са сином Михаилом ишла је у Македонију, а сада и у Румунију у оквиру друге мобилности.
-Искуства су различита, различити су осећаји када се путује у две различите државе. Људи су гостопримљиви, љубазни, дочекали су нас са пуно љубави. Запослени у специјалној школи су имали доста разумевања. Деци су прилазили на другачији начин него у Македонији, јер је тамо ипак редовна школа. Заједничко им је да су и једни и други били пуни љубави, пажње и разумевања за такву децу. Самим тим што смо отишли на то друго путовање достигли смо неку већу границу, „пробили смо лед“ у ситуацији путовања. Он је био задовољан, што је мени било најважније, да видим да му прија промена, да упозна друге људе, иако их не разуме, али осећа њихову топлину. Место је такође лепо, школа савремена. У Градској кући смо имали предавање о начину како они уче, раде, како се опходе према тој деци, како родитељи функционишу, слушали смо о томе да деца са сметњама могу да напредују много и буду високообразована- навела је и додала да је било много активности у којима је уживао.
-Њему је био најзанимљивији плес, јер воли да игра и воли музику. То му је највише дало енергију, срећу, радост. Боље је кад је већа група деце, знају се и већу сарадњу имају. Мени је јако велико задовољство и част што сам имала прилику да видим Македонију, Румунију, видим како ти родитељи са таквом децом тамо живе, какав им је животни ритам. Сви ми родитељи тражимо прави избор за њих и верујемо да ћемо у томе успети. То је тест и за њих и за нас, да сами себе тестирамо колико смо спремни да им помогнемо да иду даље и достигну свој циљ у животу, да буду самостални- истакла је Дошеновићева.
Маја Мартић путовала је са ћерком Леном која похађа четврти разред.
-Били смо и у Грчкој, а пошто су неки родитељи одустали од Румуније, позвали су нас из школе и радо смо се одлучили да поново идемо на путовање. Било је много лепо, обилазили смо разна места, међу њима и национални парк. Пут јесте трајао 16 сати, али није био толико напоран, правили смо паузе. То је место баш до границе са Молдавијом, градић Текучи, видели смо занимљиве пределе, прелазили смо Карпате, што је јако лепо видети. Деца су радо учествовала у активностима у школи, играма... Александра и особље школе су се према нама понашали као да смо породица. Деца тамо имају сличне проблеме, а нашој деци је значило да буду са децом сличном њима. Жао ми је што још увек има много предрасуда према нашој деци и што се искључују из друштва. Деца са сметњама у развоју су нешто променила у овом свету и зато верујем да ће и она бити способна да нађе свој пут- подвукла је Мартићева.

Фото: Приватна архива

Тања Мијатовић, дефектолог у настави у ОШ „Свети Сава“ истакла је значај путовања.

-Заједно смо писали пројекат, али тако смо правили распоред да увек неко други путује са Александром и родитељима. За родитеље и децу је то било значајно, зато што је углавном већина њих мало путовала, имали су мале могућности да напусте Србију. Нама је било значајно зато што смо могли да видимо како раде земље у окружењу и какву подршку имају њихова деца са сметњама у развоју у образовном, здравственом и социјалном систему и да ми унапредимо рад у нашој школи гледајући како они примењују неке методе, шта користе у раду и како су им школе опремљене. У Румунији конкретно нема неке велике разлике у односу на Србију. Још увек имају специјалне школе и образовање се одвија и у редовним школама у зависности од жеље родитеља- објаснила је Мијатовићева.