УСПЕШАН ПОРОДИЧНИ ПОСАО
КВАЛИТЕТ, ПОШТЕЊЕ И РАД
Породица Макевић из Брдарице послује са своје две фирме Нискоградња Владимирци и Самостална ауто-превозничка радња Макевић. Обављају све послове који се могу урадити помоћу багера и булдожера. Истичу да за њих малог посла нема. Захваљујући свом раду и упорности сада живе солидно, али сећају се и тешких почетака
Олгом сам се оженио са 22 године, шест месеци по повратку из војске. Сматрао сам да са њом могу да се договарам, створим породицу, а све остало дође. Кренули смо од нуле. Колико радиш толико и имаш, а све је лакше у двоје. Били смо принуђени све сами да радимо. Сами смо одгајали децу. Ја сам радио на терену, она је код куће била домаћица, али је радила и много више. Имали смо доста стоке на само 50 ари земље. Људи су нам се чудили, али ми смо успели. У браку смо 35 година. Како нам је било први дан тако је и данас, прича Раде Макевић и са поносом додаје да је Олга била најлепша девојка у крају.
Ишколовали су Сашу, који је завршио вишу грађевинску и Бранислава, машинског техничара. Њих двојица почели су врло рано да раде и помажу родитељима.
Раде је радио од 1979. па до приватизације 2005. у Думачи као руковалац грађевинским машинама. Када је схватио да његови синови не могу да се запосле одлучио је да напусти фирму и почне приватан породични посао. Још осамдесетих је имао свој булдожер и по завршетку посла у фирми радио је приватно до касно ноћу. Људи су га познавали, знали како ради и веровао је да ће успети у овом послу.
-Ризик је био велики али ја сам био сигуран у себе. Знао сам да имам два сина који су васпитани, вредни и одговорни. Нисам се плашио ни једног момента. Почели смо са једним средњим булдожером. Сада имамо велики булдожер, багер, два камиона и нисконосећу приколицу за превоз машина. Све смо куповали за готов новац, без кредита, од онога што смо зарадили, истиче Раде.
Макевићи сматрају да свако ко хоће да ради може и да заради, али да послови морају да се обављају квалитетно и поштено. Најтежи им је био почетак. Први посао добили су већ два дана после куповине првог булдожера.
Ишколовали су Сашу, који је завршио вишу грађевинску и Бранислава, машинског техничара. Њих двојица почели су врло рано да раде и помажу родитељима.
Раде је радио од 1979. па до приватизације 2005. у Думачи као руковалац грађевинским машинама. Када је схватио да његови синови не могу да се запосле одлучио је да напусти фирму и почне приватан породични посао. Још осамдесетих је имао свој булдожер и по завршетку посла у фирми радио је приватно до касно ноћу. Људи су га познавали, знали како ради и веровао је да ће успети у овом послу.
-Ризик је био велики али ја сам био сигуран у себе. Знао сам да имам два сина који су васпитани, вредни и одговорни. Нисам се плашио ни једног момента. Почели смо са једним средњим булдожером. Сада имамо велики булдожер, багер, два камиона и нисконосећу приколицу за превоз машина. Све смо куповали за готов новац, без кредита, од онога што смо зарадили, истиче Раде.
Макевићи сматрају да свако ко хоће да ради може и да заради, али да послови морају да се обављају квалитетно и поштено. Најтежи им је био почетак. Први посао добили су већ два дана после куповине првог булдожера.
Најновији број
25. април 2024.