Костим показује чар представе

Низали су се костими за ових 30 година, избројала их је више од 500. Ни сањала није да ће је освојити тај свет, док је планирала нешто сасвим друго. Јер, живот је више од плана, он се дешава док те планове кујемо. И тако неретко испадне боље него што смо желели

У Шабачко позориште Драгица Вујковић је дошла да помогне у изради костима за представу „Пуч“ и опчињена његовом магијом остала три деценије. Као мајстор за израду костимске опреме представа, у њему је расла и као човек и као професионалац, учећи о животу и стичући вештине у раду.

Понуда која се не одбија
-Пре „Пуча“ нисам се уопште бавила израдом костима, али сам радила у конфекцији где сам прво знање стекла о раду уопште и изради одевних предмета, а касније сам била код модне креаторке на обуци за израду уникатних ствари. Затим сам дошла овде на испомоћ, али сам заправо на крају сама радила костим од почетка до краја, врло брзо сам се уклопила и сама сам себе изненадила свим оним што сам постигла у току рада на тој представи. У питању је била епоха и радила сам дословно даноноћно да бих стигла све да завршим. Мени је све било ново, јер је другачије од рада у конфекцији код модне креаторке, где је то одлазило у продају, а овде се видело како изгледа на сцени. На крају, уследило је одушевљење свих људи, поготово директорке- прича Драгица, која је одмах добила понуду да остане да ради у шабачком театру.

Иако је првобитно имала идеју да започне нешто своје, срдачно је прихватила да остане, не желећи да пропусти јединствену прилику за усавршавање. Није могла да замисли да ће радити иза сцене дасака које живот значе. Завршила је средњу хемијско- техничку школу, али није било посла, па је са сестром од стрица почела да купује материјале и креира моделе. Друг из средње је отворио конфекцију и позвао је да ради, али себе није видела у канцеларији, већ у производњи, па одлази на часове код модне креаторке и упоредо купује машине како би опремила сопствену радионицу и могла да оствари свој сан и креира уникатне ствари.

-Пре него што сам дошла у позориште, купила сам две машине и десило да ми је тадашња управница Златица Поповић понудила да останем. Кад сам схватила да ми је овде много боље и да ћу научити много више него на неком другом месту, са врхунским костимографима који су се изградили кроз рад и стручност, одлучила сам да останем. Такав рад је огромно задовољство. Из представе у представу, увек нови изазов, увек нешто ново, а без обзира на то колико је тешко у изради доћи до тог костима, на крају, кад се види на сцени, на глумцима, забораве се све оне муке, тежак посао кроз који сам прошла док сам радила, сналажење како доћи до финалног резултата- објашњава и додаје да да је њена дужност да добро „чита“ добијену скицу, а затим следи техничка израда.

Рад, уживање, усавршавање
Материјала никад превише, а свака грешка не може се поправити, већ се мора куповати нови, па је одговорност већа због евентуалног излагања додатним трошковима. Без обзира на то, дупло је веће задовољство кад се то све заврши и олакшање јер је направила нешто што траје годинама. Низали су се костими за ових 30 година, избројала их је више од 500. За оне с почетка професионалног пута не може да сети из које су представе, само на око препознаје материјал и свој рад. Имала је среће да углавном ради стилске костиме, што је право уживање.

-То је велики изазов, костими везани за епоху, баш су били богати и радили су их искусни, познати костимографи са великим стажом у раду: Божана Јовановић, Миланка Берберовић Буца, Биљана Крстић која је радила „Учене жене“. Буца ми је предложила да завршим конфекцијски дизајн, што сам и учинила да надоместим и потврдим своје знање. Не могу да знам шта могу док не почнем да радим, а кад почнем, сама себе понекад изненадим. Ставим на лутку, онда се одушевим како лепо изгледа сваки детаљ. Битно ми је у току самог рада да глумице буду задовољне, да костим буде функционалан, јер он није за сликање, већ прати радњу на сцени. Глумцима је битно само да то буде комотно и уопште, да их не стеже, жене су у том погледу мало захтевније. Све то кад се споји добије се оно право, али за почетника је то много тешко. Мени је заиста послужио рад у конфекцији, а и код модне креаторке. Ту сам научила како правити моделе, како уопште доћи до модела- наглашава.

У позоришту нема радног времена, па се кад то посао захтева даноноћно ради да би све било спремно на време.

Нема немогућег
Најзахтевније ми је било да урадим костиме за „Рибарске свађе“, јер се куповао материјал и секао на пачворк. Лепила сам лепљивим платном да бих знала да саставим- како је исцртано, тако исто да се састави да се добије споново равна површина, јер је све то било од различитих материјала и дезена. То је био велики захтев, направити прво материјал од ког се кроји костим. Морали смо даноноћно да радимо, па смо примили девојку која ће само то да обрађује, да саставља, да се не би распали материјали кад се кроје. За „Пуч“ смо правили доста необичних дугмића. Не знам како се звала представа за коју смо правили оклопе од шаторског крила, од метала исецали те плочице и нашивали метал да то изгледа аутентично на сцени. Не иде увек све по плану. Понекад нам тако редитељ, ваљда незадовољан, промени костим и то за претпремијеру. Онда смо сви затечени, шта сад направити. Осмислимо некако, носим кући и без пробе за ноћ урадим глумици према њеним мерама и буде добро. Редитељ је пред премијеру тражио да се од завесе уради хаљина и од 12 до пет сам урадила целу. Сећам се новогодишње представе када сам за ноћ урадила хаљину, што је било захтевно, будући да је у питању органдин.

-Што не могу овде, завршавам код куће. Ипак ми је лакше ноћу радити на својим машинама, него остати овде по целу ноћ. Било је периода кад смо по целу ноћ радили, захтевне представе које игра цео ансамбл, а нема ко да помогне. Добра организација је пресудна да се што брже и лакше дође до костима. Није лако, али колико је тешко, толико је још веће задовољство кад се то уради. Увек смо спремни на изазов, на неочекиване ситуације у којима се захтева брзина и ефикасност, не само ја, него и моје колеге које раде, мајстори у свом послу- столари, вариоци, шминкери, глумци који праве невероватне трансформације из представе у представу. Суштина је да кад глумац уђе у лик и костимом покаже оно што је чар у представи. Јер, ако не размишљају о свом тексту и глуми, већ о костиму, онда нисмо урадили добар посао- напомиње Драгица.

Радећи са стручним људима, човек себе изграђује
За њу је позориште много више од посла и рада за машином.

-Прво, радећи те представе пролазим кроз нека времена са којима се нико од нас није сусрео и сазнајем нешто ново. Друго, човек изгради себе у сваком смислу радећи са људима који су изграђени. Позориште просто има душу, у њему се осети тај дух времена. То не може у другим фирмама где су сви фокусирани искључиво на оно што раде. Позориште је институција у којој човек може да научи много тога ако хоће да се фокусира на ширину тога што може да добије, да осети његову душу кроз колеге разних професија- појашњава.

Званично одлази у пензију, али ће ипак остати да ради као сарадник по пројекту. Ни сањала није да ће је освојити тај свет, док је планирала нешто сасвим друго. Јер, живот је више од плана, он се дешава док те планове кујемо. И тако неретко испадне боље него што смо желели.

-Ово занимање не може да се пореди ни са једним другим. Чини ми се, да поново бирам, опет бих била ово што јесам, само бих можда још пре почела да радим, стичући неопходне вештине без којих се овај посао не може радити. Ваљда то из човека изађе по инерцији, радећи неке ствари осетиш да ти нешто иде у животу, онда кренеш тим путем, па нађеш себе у томе и наставиш да се усавршаваш. Без тога, остајеш у неком прошлом времену. Нова опрема за рад, машине, то су захтеви времена. Директорка Александра Делић је уложила много у кројачницу и опремила је тако да може свако ко дође и зна да ради да се снађе. Превазишли смо време кад се радило са старом опремом. Костим мора да траје, а да би трајао, мора да постоји машина и знање које ће да употреби онај ко га ради. Биће ми задовољство да наставим и даље овде да радим, да се дружим са глумцима и осталим колегама- закључује Драгица.

Д. Димитријевић

Инфо

Берза

Костим показује чар представе

Људи

Остале вести

Најновији број