Како се изборити са напастима

Кажу да би преживеле и нуклеатни рат, та одвратна бића – бубашвабе. Пажњу на проблем су нам скренули наши читаоци. Кажу да ових инсеката има свуда и да индивидуална дезинсекција кућа и станова не помаже. Због тога апелују на надлежне да се уради дезинсекција на нивоу града.

-Живим у Радничкој улици, у близини пијаце Жвинарник. Бубашваба има у читавој околини, али и у целом граду. Ми смо купили количину препарата за сузбијање које је, како кажу у пољопривредној апотеци, нестварна. Нажалост, проблем нисмо решили и оне и даље навиру, јер их у нашој улици само ми сузбијамо. Сматрамо да је неопходно да се уради систематска дезинсекција у целом граду, каже суграђанка Данка Шарчевић.

Фото: Pixabay

Један од значајних природних фактора који регулише број мишоликих глодара, али и буба јесте
зима. Последњих година немамо праву зиму што и њима олакшава опстанак

За борбу против исеката у Шапцу су овлашћени Завод за јавно здравље Шабац и ДДД служба Ветеринарске станице. То су адресе на које грађани треба да се обрате уколико имају проблем.
Како наводи специјалиста хигијене Завода за јано здравље Шабац др сци. мед. Игор Драгичевић бубашвабе и бубарусе су међу најстаријим и најуспешнијим живим бићима на земљи.

-Јако су прилагодљиви и можемо их наћи широм света. Осетљиви су на светлост и углавном су активни само ноћу. Живе у групама на мрачним, влажним и топлим местима. Репродуктивни потенцијал им је врло висок, и зависно од врсте, током једне године, женка може дати до 35.300 јединки. Ови инсекти могу да преносе узрочнике заразних болести, узрокују узнемиреност, алергијске реакције, уништавају ускладиштену храну, каже др Драгичевић.

др сци. мед. Игор Драгичевић, Фото: "Глас Подриња"

Обајшњава да је дезинсекција је скуп различитих мера које се предузимају са циљем смањења популације, најмање до прага штетности, заустављање раста и размножавања или потпуно уништавање присутне популације штетних зглавкара. Дезинсекција се спроводи механичким, физичким, биолошким и хемијским методама.

-Дезинсекција захтева стручност, почев од доброг познавања врсте која се сузбија (биолошки циклус, број генерација, мобилност), преко станишта и избора препарата и начина примене. Превентивна дезинсекција, као обавезна законска мера санитарне заштите, искључује сваку евентуалну јачу инфестацију објеката штеточинама, а самим тим и све негативне последице. Она је уједно и знатно јефтинији начин одржавања објеката, будући да су мере сузбијања услед своје сложености, метода и потрошње знатно већих количина средстава, знатно скупље, наводи др Драгичевић.

Методе дезинсекције
Др Игор Драгичевић наводи да се одабир метода апликације инсектицида као и врсте инсектицида у поступку дезинсекције обавља непосредно, зависно од процене и стања предметних објеката.
ЗЗЈЗ дезинсекцију обавља следећим методама: влажна контактна дезинсекција електричним и моторним прскалицама, генераторима за топло и хладно замагљивање, и пасивни третман геловима и феромонским клопкама
-Дезинсекцију извршавамо применом најквалитетнијих, у пракси проверених еколошких средстава, на начин који искључује могућност инцидената, без ометања пословања с посебном пажњом према својини корисника услуга, имајући у виду посебност сваког појединог објекта, наводи др Драгичевић.

Служба за дезинфекцију, дезинсекцију и дератизацију (ДДД) при Ветеринарској станици Шабац постоји од 1972. године. Руководилац ове службе, др вет. мед. Петар Пушић сматра да никада није била гора ситуација са бубашвабама. Каже да систематска дезинсекција никада није рађена, док се дератизација повремено ради. Од пре неколико година о дератизацији и дезнсекцији не води рачуна град него управници стамбених зграда и привредници.

Никада није била гора ситуација са бубашвабама. Каже да систематска дезинсекција никада није рађена, док се дератизација повремено ради. Од пре неколико година о дератизацији и дезинсекцији не води рачуна град него управници стамбених зграда
и привредници

Скупштине станара, односно њихови председници (или професионални управници) су дужни да раде два пута годишње превентивну дератизацију и дезинсекцију заједничких просторија у стамбеним зградама. Обавезу имају и сви привредници, без обрзира на број запослених. Привреднике контролише санитарна инспекција.

-Заједничке просторије су ходници, подруми, негде постоје светларници. Ми радимо јако мали број зграда у односу на оно колико их има у граду. Привредници су много озбиљнији по том питању и то сви, од најмањих СТР радња до највећих фирми, а што је фирма већа то су и озбиљнији у овим пословима. Они то не раде зато што им је наложено, него да би добили одређене стандарде, јер је тај сегмент јако вреднован. Не смемо да радимо ништа ван тога, јер ипак су у питању отровне материје. Због тога и сами грађани то не смеју да раде и апелујем на њих да не раде ништа сами, наводи др Пушић.

др вет. мед. Петар Пушић, Фото: "Глас Подриња"

Грађане који живе у стамбеним зградама саветује да захтевају од председника кућних савета да се дезинсекција и дератизација ради два пута годишње. Такође, станови могу да се раде индивидуално, али о трошку станара.

Ова служба, уз ЗЗЈЗ Шабац, једине раде услуге дезинсекције преко рачуна. Истовремено, долазе и приватне фирме из других градова које нуде своје услуге, које не остављају потврде, не зна се са каквим препаратима раде и да ли ће њихов третман имати ефекта. Једноставно речено, не сносе одговорност за свој рад, а вероватно нису ни обучени.

Стенице и пацови
-Појавио се проблем и са стеницама. Њих је изузетно тешко искоренити. Пре две године су се појавиле у Француској и још неким земљама, по јефтинијим хостелима и мотелима. Међутим, сада их има и код нас. Људи су их донели из хотела у Бањи Ковиљачи. Зато је најбоље не вадити ствари их кофера на путовањима.
Све чешће се дешава и да пацови изађу из вц шоља и на нижим и на вишим спратовима. Мора да се затвори отвор испод старих када, излазе и ту. Проблем је и са хватањем пацова када уђе у купатило. Људи их хватају на мишоловке које они одуку за собом, или стављају отров. Пацов се завуче негде и угине, онда не могу да дођу до њега. Решење је пацоловка, која мора да се веже за нешто, да глодар не може да је одвуче, наводе др Петар Пушић.

Како наводи др Пушић, један од значајних природних фактора који регулише број мишоликих глодара, али и буба јесте зима. Последњих година немамо праву зиму што и њима олакшава опстанак.

-Ми смо у мањини у односу на глодаре и инсекте. Они нам највећи проблем неће направити тако што ће нам појести храну, него ће је загадити. Морало би да се изричито наложи управницима зграда да су у обавези да раде дезинсекцију и дератизацију. Када би се то радило два пута годишње редовно било би довољно. Међутим, то је више превентивно. Неко ко има много бубашваба у свом стану не може очекивати да када ми урадимо дезинсекцију заједничких просторија, нестану и бубе из његовог стана.
Препарат који користе у зградама није отрован за људе и животиње и није инхалацион. Буба мора да га поједе. Бубашвабе јесу јако отпорне и адаптибилне. Препарати који су се раније користили више не делују на њих, каже др Пушић и додаје да је истраживање рађено у Енглеској је показало да су узрок астме код мале деце бубашвабе које се хране остацима хране са лица деце и притом на својим ногама преносе алергене.

Фото: Canva

Свако ко има проблем са бубашвабама у кући или стану може да назове надлежну службу. Препарате који могу да се купе у слободној продаји не треба олако схватати и користити тек тако, јер у њима ипак има отрова.

-Муве су такође постале резидентне на све познате препарате, из разлога што су људи то додавали како хоће, такође су у апотекама продавали разблажене материје, наводи др Пушић.

Др Игор Драгчевић наводи које су то мере које грађани могу сами предузети у својим домаћинствима. Пре свега ту је држање хране у затвореним посудама и фрижидеру, одржавање опште чистоће објекта и редовно уклањање остатака од хране, али и избегавања нагомилавања непотребних ствари по поду, који представљају склониште за инсекте.

Свако ко има проблем са бубашвабама у кући или стану може да назове надлежну службу. Препарате који могу да се купе у слободној продаји не треба олако схватати и користити тек тако, јер у њима
ипак има отрова

-Бубашвабе воле влажне услове, тако да је потребно санирати свако цурење посебно испод када и туш кабина, као и проветравати купатило. Такође је важна добра заптивеност врата и прозора, заптивеност око водоводних, канализационих или вентилационих инсталација као механичка баријера за улазак инсеката. Код мање инфестације, грађани могу сами покушати да проблем реше доступним препаратима. Уколико то не успеју или се ради о већој појави инсеката, а посебно када је то појава у целој згради, потребно је позвати специјализоване екипе. Завод за јавно здравље Шабац врши услуге дезинсекције и у индивидуалним домаћинствима, као и у привредним субјектима, наводи др Драгичевић.