Фото: Приватна архива
ПИСМА ЧИТАЛАЦА
Прослава 90-рођендана Борисава Гајића
Прослава је одржана 28.07.2024. у ресторану Мали Балкан у Шапцу пред 40 гостију са живом музиком.
С обзиром да су многи гости тражили да Борисав исприча како је доживео 90 година, он им је изашао у сусрет:
- Рођен сам у сиромашној сеоској породици у селу Доња Бадања, на данашњи дан као треће дете од нас шесторо, четири сина и две кћери. Живео сам са породицом, хранио се као сва остала деца у селу. Чим гране пролеће једемо шумске плодове: зеље, гљиве, воће, пужеве и рибу. Било је и овчјег млека, сира и кајмака и понекад сланине и понеко пиле.
Ја сам пошао у основну школу 1941. године. Зграда школе је запаљена од стране Немаца, те је предавање било у Црквеној кући. Основну школу сам завршио 1945. године и остао у селу да чувам стоку и да помажем родитељима око обраде земље.
Међутим 1946. године се отворила у Драгинцу Нижа гимназија, те се ја упишем, која је била удаљена 7 километара од моје куће, те сам сваки дан путовао пешке, изиузев недеље.
Завршио сам Нижу гимназију и 1949. године се уписао у Државну Трговинску академију коју сам са успехом завршио 1953. године, 1954. године сам отишао на служење војног рока у Требиње у школу резервних официра.
Почетком јануара 1956. године сам дошао из војске, одмах се запослио у трговачко предузеће Поцерина где сам радио врло кратко, те се јавим на конкурс у Основни савез земљорадничке задруге који ме упути у Школу за ревизоре у Велико Орашје коју сам са успехом завршио и тамо почео да радим као ревизор по радним организацијама, где сам вршио контролу финансијског пословања. Уз пут сам ванредно завршио и Вишу економску школу у Београду и добио звање економиста.
Када су се укинули у Србији Заводи за ревизију ја сам примљен у пословну банку у Шапцу, онда сам се преселио у Лозницу где ми је живела и моја девојка са којом сам 1960. године склопио брак. У Шабац сам се вратио 1962. године где сам и радио. У Шапцу сам мењао предузећа како сам ја хтео: СИЗ здравственог осигурања, СИЗ грађевинског земљишта и путева, Здравствени центар Шабац, Југоекинспект, Шабачка банка и на крају Завод за заштиту здравља одакле сам и отишао у пензију.
Док се нисам оженио волео сам народну музику (и даље је волим) и умем да уживам слушајући је по шабачким кафанама а највише у ресторану Шаран. Нисам се опијао, увек сам радо приман у друштво.
И на крају сам дочеко дубоку старост јер сам наследио гене од пра-пра-деде Гаврила Гаје Грбића који се доселио из села Поточаре из Босне у моју Д. Бадању и који је живео 99 година.
С обзиром да су многи гости тражили да Борисав исприча како је доживео 90 година, он им је изашао у сусрет:
- Рођен сам у сиромашној сеоској породици у селу Доња Бадања, на данашњи дан као треће дете од нас шесторо, четири сина и две кћери. Живео сам са породицом, хранио се као сва остала деца у селу. Чим гране пролеће једемо шумске плодове: зеље, гљиве, воће, пужеве и рибу. Било је и овчјег млека, сира и кајмака и понекад сланине и понеко пиле.
Ја сам пошао у основну школу 1941. године. Зграда школе је запаљена од стране Немаца, те је предавање било у Црквеној кући. Основну школу сам завршио 1945. године и остао у селу да чувам стоку и да помажем родитељима око обраде земље.
Међутим 1946. године се отворила у Драгинцу Нижа гимназија, те се ја упишем, која је била удаљена 7 километара од моје куће, те сам сваки дан путовао пешке, изиузев недеље.
Завршио сам Нижу гимназију и 1949. године се уписао у Државну Трговинску академију коју сам са успехом завршио 1953. године, 1954. године сам отишао на служење војног рока у Требиње у школу резервних официра.
Почетком јануара 1956. године сам дошао из војске, одмах се запослио у трговачко предузеће Поцерина где сам радио врло кратко, те се јавим на конкурс у Основни савез земљорадничке задруге који ме упути у Школу за ревизоре у Велико Орашје коју сам са успехом завршио и тамо почео да радим као ревизор по радним организацијама, где сам вршио контролу финансијског пословања. Уз пут сам ванредно завршио и Вишу економску школу у Београду и добио звање економиста.
Када су се укинули у Србији Заводи за ревизију ја сам примљен у пословну банку у Шапцу, онда сам се преселио у Лозницу где ми је живела и моја девојка са којом сам 1960. године склопио брак. У Шабац сам се вратио 1962. године где сам и радио. У Шапцу сам мењао предузећа како сам ја хтео: СИЗ здравственог осигурања, СИЗ грађевинског земљишта и путева, Здравствени центар Шабац, Југоекинспект, Шабачка банка и на крају Завод за заштиту здравља одакле сам и отишао у пензију.
Док се нисам оженио волео сам народну музику (и даље је волим) и умем да уживам слушајући је по шабачким кафанама а највише у ресторану Шаран. Нисам се опијао, увек сам радо приман у друштво.
И на крају сам дочеко дубоку старост јер сам наследио гене од пра-пра-деде Гаврила Гаје Грбића који се доселио из села Поточаре из Босне у моју Д. Бадању и који је живео 99 година.
Борисав Гајић
Најновији број
24. април 2025.
