Саша Марковић људина из Јевремовца (хуманост на делу)
Негде око четири поподне, дан пре новогодишње ноћи, крећем са мајком по печење у Јевремовац. Стижемо до брда и мени се у тренутку гаси ауто. Вртим кључ у нади да се случајно угасио. Мој пунто само вергла и ни макац. Уф. Налазимо се у незгодној ситуацији.
Ауто је стао баш испред нечије капије. Срећом, човек излази и каже како није проблем што ми је ауто ту и одлази својим послом. Прелазим улицу јер сам угледао радњу где пише Ауспух сервис и лимарска радња. Улазим у радионицу и молим човека да ми помогне. Објашњавам ситуацију у којој сам се нашао. Он ми каже како се не сналази са механиком, ради само лимарију и ауспух, али излази са мном да погледа. Долазимо заједно до аута, он нешто гледа, али ништа не успева да поправи. Каже ми да сачекам мало и да ће се вратити брзо.
Фото: Canva
Остајем у колима са мајком. Она се успаничила. Ја кулирам. Не реагујем пред њом. Не желим да види да ми ипак није право. Петнаестак минута касније човек долази својим колима, ми седамо код њега и он нас одвози по печење. Стицајем околности ради се о његовом течи код кога смо пошли по прасе.
Стижемо на одредиште, течи Ђоки мом имењаку објашњавамо како смо се тек упознали и како нам је човек изашао у сусрет. Сачекали смо да се исече и спакује месо и човек нас је довезао у Шабац до стана. Рекао је да не бринем за ауто, да ће га он одмах препаркирати у своје двориште и сутра ујутру видети са другарима који су механичари шта је по среди. Захвалио сам се човеку и ту смо се званично упознали рекавши да се зове Саша док смо размењивали бројеве телефона. Хтео сам да га частим, он је рекао ни случајно и умало се није увредио.
Каква људина, помислио сам.
Сутрадан смо се чули, било је негде око подне, он је све до тада средио и дотерао ми исправан ауто до града. Вратио сам га кући у Јевремовац. У колима смо се још мало испричали, срдачно се испоздрављали, а ја сам био тако срећан што сам упознао такву људину и громаду од човека.
Та громада од човека, људина над људинама, делује сасвим обично и изгледа као обичан човек. Ради поштено свој посао, цео живот са својих десет прстију. Не експонира се, живи за своју породицу, своју децу и своје унуке. Живи у Јевремовцу и зове се Саша Марковић и можда и није свестан колика је громада од човека.
Хвала ти Саша Марковићу на овако дивном гесту који си учинио за мене.
Ово сам морао да напишем да сазнају и други, уколико не знају за тебе.
Није свако рођен да буде човек. А ти си дао и мени наду да ипак на овој планети постоје људи који ће без икакве накнаде изаћи у сусрет и притрчати у помоћ. Уједно и лекцију да пратим и сам твој пример људскости и хуманости уколико је било коме потребна.
Фото: Canva
