Годину обележили битни моменти за развој Општине

-Крај године увек сви, нормално, користимо за сумирање резултата и преиспитивања шта је урађено. Годину за нама обележили су битни моменти за развој Општине Богатић, како они пројекти који су били директно у надлежности локалне самоуправе, тако и државни, од којих је, несумњиво, најбитнији изградња ауто – пута Рума – Шабац, чије бенефите смо осетили већ у првим данима од када је отворена ова траса. Сувишно је и говорити колико смо у овом тренутку ближе и Београду, али и остатку Србије и какве су могућности отворене за наше привреднике и ефикаснији промет робе и услуга. Међутим, оно што је за развој наше општине још битније, јесте почетак радова на брзој саобраћајници чији крак у значајној дужини, према пројекту, пролази кроз територију Општине Богатић. По изградњи брзе саобраћајнице створиће се услови да се у потпуности реконстуришу и државни путеви који пролазе кроз нашу општину, а који су услед појачане фреквенције теретног саобраћаја преоптерећени и оштећени. Путеви су ти који нас спајају, зато смо и ми, највећи део буџетских средстава усмерили на асфалтирање општинских путева. Поносни смо на чињеницу да су чак и најмање сеоске улице асфалтиране. Оно што нам јесте било најбитније је безбедност наших суграђана, нарочито оних најугорженијих, јер су наша села ушорена, прометна, оптерећена теретним транспортом, па смо приоритет дали изградњи тротоара.

Завршен је тротоар у Богатићу, Клењу, а ових дана се очекује завршетак радова на асфалтирању тротоара у Бадовинцима и Глоговцу. Поред путне инфраструктуре, припремили смо пројектну документацију за решавање вишегодишњег проблема водоснабдевања у селу Црна Бара, као и документацију за изградњу секундарне канализационе мреже у дужини од 194 километра у оквиру програма „Чиста Србија 2025“. То су пројекти чија вредност је десетоструко већа него годишњи локални буџет и то сигурно не бисмо могли да реализујемо без несебичне подршке Владе Републике Србије, на чему смо веома захвални. Тако бисмо за, сада већ прошлу годину, могли рећи да је била само увертира за све оне битне пројекте који нас тек очекују и да ће 2024. година бити кључна за развој читавог Богатића- истакао је у новогодишњем интервјуу за „Глас Подриња“ председник општине Богатић, Милан Дамњановић.

ДЗ је у претходном периоду запослио 49 радника, а отворене су и нове амбуланте на сеоском подручју. Колико то доприноси побољшању квалитета здравствене заштите?
-Морам да истакнем добру сарадњу локалне власти са руководством Дома здравља Богатић. Ми смо се током пандемије вируса Ковид 19 суочили са недостатком особља. Тада смо ефикасно реаговали и у складу са потребом запослили неопходно медицинско и немедицинско особље. Сви ти људи су и након завршетка пандемије остали да раде и њихове плате финансирали смо из буџета. То није био мали издатак за наш скромни буџет, али смо желели да испоштујемо све људе који су највише радили кад је било потребно и који су били спремни да жртвују своје здравље кад је ризик био највећи. Одлуком Владе РС и ресорног министарства, њих 49 је потписало уговор на неодређено. Међу њима је било људи који су скоро две деценије чекали посао.

Такође, у време короне затворене су сеоске амбуланте, а у жељи да примарну здравствену заштиту приближимо свима, нарочито старијима, слабо покрентим мештанима, поново смо их отворили. Сеоске амбуланте су умрежене са централом, тако да пацијенти одмах могу да преузму терапију. У међувремену смо амбуланте адаптирали, реконстурисали и опремили неопходном опремом. Направљен је распоред по ком амбуланте раде, медицинске екипе одлазе и у кућне посете, а једном месечно у амбулантама ће се обављати и ултразвучни прегледи, захваљујући мобилној опреми. ДЗ је у процедури набавке најсавременије медицинске опреме и дигиталног мамографа уз помоћ којег ће се радити на превенцији. Здравље је увек на првом месту.

У претходној години запажен је рад ЈКП Богатић, а велики проблем је правило паљење депонија. Шта је учињено по том питању и да ли су ти проблеми решени?
То је, заиста, био проблем, али можемо рећи да се и томе назире крај. Интензивно се ради на санирању депонија, ограђивању и постављању видео надзора, како би се такве ситуације спречиле. Несавесни људи, у циљу прикупљања секундарних сировина, прибегавали су паљењу депонија, што доводи до еколошке катастрофе, али пронашли смо начин да томе станемо на пут. Значајно је унапређено пословање ЈКП Богатић, ово предузеће смо опремили новим возилима и неопходним машинама за рад. Тиме су се стекли услови да се прошири услуга одношења смећа на све месне заједнице. Морамо и да се похвалимо да су наши мештани веома дисциплиновани и када је реч о сортирању отпада, који је први корак ка рециклажи. Недавно је купљен још један камион смећар, а оно што је најбитније, све то прати и кадровско оспособљавање. У малом месту, какво је Богатић, све јавне службе су упућене једна на другу и можемо да кажемо да смо задовољни то и на терену функционише.

Пољопривреда се у претходној години суочила са изазовима. На који начин је Општина помогла да се побољша положај пољопровредника?
-Ово је пољопривредно поднебље, читав крај живи од пољопривреде. Посејете динар, никне два, захваљујући плодној земљи и вредним људима. Зато чак и најмање проблеме пољопривредници осете, а када се појаве проблеми попут афричке куге, то се одрази на све. Кад су људи немоћни и када је реч о вишој сили, прва реакција је и незадовољство, које смо људски разумели и пружили подршку свима. Ми смо као локална самоуправа учинили све да спречимо ширење заразе, све стручне службе су биле на терену. Константно смо били на вези са ветеринарском испекцијом и министарством. Више пута нас је посетила и министарка Јелена Танасковић, обављен је низ радних састанака и оно што је најбитније, свима ће штета бити надокнађена. Свакако да је куга са собом повукла и друге проблеме, одразило се и на тржиште, али чинимо све да помогнемо узгајивачима свиња и свима који су претрпели штету. Са друге стране, бројни наши пољопривредници искоистили су погодности које им се нуде, различите субвенције које ће им помоћи у производњи.

КОЦ је био стециште културних збивања, награђивани су и „Ђидо“ и Аматерско позориште „Јанко Веселиновић“. Како се захваљујући томе Богатић позиционирао на културној мапи наше земље?
-Волим да кажем да Богатић није само плодно тло за пољопривредне културе, већ је изнедрио и бројне уметнике, књижевнике, значајне личности. Ми смо дужни да тај статус који имамо на културној мапи Србије сачувамо и за генерације које долазе, јер имамо чиме да се дичимо. Готово да не прође недеља а да се не организује неки културни догађај, а оно што је најбитније од свега је да културна сцена Богатића има публику. „Мартинови дани“ су и ове године били веома запажени, публика је уживала. Симбиоза традиције и уметности код нас је обједињена у КУД „Ђидо“ и где год се представе, дочарају нашу Мачву у правом светлу. Посвећујемо пажњу култури, улажемо у исту и признања долазе сама од себе. У години која нам предстоји имамо у плану да отворимо музеј, будући да немамо установу тог типа, а потреба свакако постоји. То је већ извесно и ускоро ће Општина Богатић моћи да се похвали местом где ће кроз јединствену поставку бити приказано оно највредније што се у Мачви баштинило вековима.

Туристичка организација Општине Богатић присуствовала је бројним сајмовима у претходној години, а нису изостала ни признања. Какве су могућности за развој туризма?
-Туризам у Мачви је дијамант који тек треба да се бруси. Наш највећи адут јесу георетмална изворишта и конкренто Термална Ривијера. Ту је дошло до промене власника, већ сада овај локалитет изгледа другачије, а најављена је и изградња хотела са четири звездице, додатних базена, што је свакако велика шанса за туризам Богатића. Наша гастрономија, традиција, Радован Кула, дринска обала, историјски локалитети, само су неки од темеља на којима ћемо градити туризам, а сајмови су само прилика да се све оно што имамо представимо и приближимо потенцијалним посетиоцима. Чињеница да расте број регистрованих лежаја и домаћинстава је први показатељ да потенцијала има, али и воље да потенцијали постану туристички производи који ће повећати туристички промет и нашој Мачви, поред пољопривредног, дати статус и туристичког места.