Инфо

3. октобар 2024.3. окт 2024.
Доктор Марко Марковић
I N M E M O R I A M

Доктор Марко Марковић

(1934 – 2024)
Пре само два дана, 29. септембра, у миру и тишини свога дома у Хиландарској улици Српског Вердена, преселио се у оноземаљско царство, у свет вечности Доктор Марко Марковић. Оставио је иза себе надвремено, вишеслојно, громадно дело, траг и поруке којих се морамо сећети, памтити. Тешко се може у оваквим тренуцима и приликама чак и укратко набројати шта је све Доктор Марко био, да ли више лекар педијатар, професор, васпитач, или писац, песник сонета, мислилац, просветитељ, хуманиста, истински подвжник духа и патриота... Његов животни пут дуг пуних девет деценија је био богат и садржајан те и само подсећање на неколико етапа куркулума јесте ризичан подухват. На срећу, вођен правилом да се само штампаним забелешкама можемо сачувати од заборава, оставио је иза себе довољно записа и књига који нам помажу да реконструишемо битна места животног путовања Доктора Марка.

Један од првих, круцијалних задатака своје хумане мисије, у нашем дехуманизованом времену Доктор Марко је видео у бављењу децом. У свету угроженог здравог и зрелог одрастања, изгубљених компаса и светионика правих вредности, сматрао је да је његов посебан интерес помоћ родитељима у најтежој животној улози. Своју педагошку, професионалну вертикалу је остварио у шабачкој Медицинској школи, скоро пуне четири деценије, а потом и као професор Педагошке академије и Више школе за образовање васпитача у Шапцу. Његов педгошки и стручно медицински опус обухвата преко стотину научних радова, учешће на бројним домаћим и светским конгресима. За свој стручни и педагошки рад и допринос увећању угледа лекарској професији, Доктор Марко је добио низ награда и признања.

На списатељском плану Доктор Марко је објавио преко двадесет књига, стручних радова, збирки песама. Посвећен лечењу не само деце већ и одраслих, сматра се компетентним да проговори о свим распећима савременог човека, најпосле распећу и судбини српског народа. Указујући стално на велике српске болести, неслогу и забораве, добар познавалац историје свога рода, српске душе и светосавске традиције, никада није престао да се активно бори за вредности чојства и јунаштва. И по престанку активне радне службе, 2001. године конституише са неколико истомишљеника шабачко удружење Друштво пријатеља Хиландара и у оквиру овог друштва Милосрдну амбуланту Свети Лука, које и данас делују. Промовише ходочасна путовања, здраве стилове живота, повратак изворној традицији православља све тражећи прометејске ватре које ће подарити српском роду. Утемељен у спартанском и стоичком моралу, вођен само бесмртним идолима попут Пупина и Доситеја, и сам је постао узор и светионик на узбурканом мору. Придружио се својим идолима, докторима и писцима Лази Лазаревићу и Змај Јови Јовановићу и своме другу из гимназијске клупе Милићу од Мачве, којима посвети посебне књиге.

У својим настојањима вођен је неисцрпном енергијом и невиђеном истрајношћу и после пензионисања. На плану екологије донкихотски је иницирао и промовисао Шабац у здраве градове света а Србију у неутралну еколошку оазу, борећи се тако за благостање своје државе. Није увек наилазио на разумевање, нити колега, нити светих и световних власти. Доктор Марко нам је оставио завештање, да чувамо своје, да верујемо у себе, да нигде не хитамо, да дубоко дишемо, да пријатеље тражимо у птицама и трави...

Рођен под срећном звездом у „припрати“ манастира Каоне, као непоправљив оптимиста, на дан погибије краља Александра (9. октобра 1934), занесен у раду, однегован у врелу родитељске топлине, уз сву суровост живота, између Сцила и Харибди, излио је сву љубав деци овога света, и своме роду у целини.
Верољуб Илић

Најновији број

7. новембар 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa