Место сусрета мита и стварности

Овог септембра на Крфу је обележено 108 година од искрцавања српске војске на ово острво. Програм је трајао више дана, а посећена су најзначајнија места везана за овај део српске историје.

Поред државне делегације комеморативним свечаностима присуствовали су и представници удружења из Србије која чувају сећања и негују традицију, као и крфски званичници. Догађајима је присуствовало и двадесетак Шапчана, чланова или пријатеља удружења Церски марш.

Првог дана комеморативни програм уприличен је у Гувији, месту где су се први српски војници искрцали јануара 1916. године. Они који су били у најлошијем здравственом стању пребацивани су на острво Видо. Историја је забележила да је тада ледена киша падала данима, а од последица је дневно умирало 200 до 300 већ исцрпљених српских војника.

Упркос јакој киши на догађају се окупило више десетина грађана. Опело су држали свештеници Српске и Грчке православне цркве, док су венце положили представници Владе Србије, Војске Србије, удружења бораца последњих ратова, удружења која чувају сећања и негују традицију, као и представници острва Крф.

Фото: Глас Подриња

Окупљенима се обратио државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Антић, као и заменик градоначелника Крфа.

Након Гувије, представници државне делегације, Војске Србије, Криминалистичко – полицијског универзитета, удружења ветерана и потомака бораца ослободилачких ратова посетили су место Дасија, где су положили венце на спомен плочу преминулим војницима Гвозденог пука.
Наредног дана програм је организован у Агиос Матеосу. Српски и грчки свештеници одржали су опело за око 500 преминулих припадника Дринске дивизије код споменика подигнутог у спомен на њих.
Споменик је подигнут на иницијативу др Михаила Дуњића и команданта Дринске дивизије Крсте Смиљанића.

Преци бројних Подринаца преминули су на Крфу. На споменику су уклесани стихови шабачког песника Владимира Станимировића.

Након свечаности код споменика делегације су почаст одале и Јанису Јанулису, на чијем земљишту је споменик подигнут 1916. године. Иако су посмртни остаци војника Дринске дивизије између 1936. и 1939. пренети у Србију Јанулис земљу никада више није обрађивао.

Код споменика Јанису Јанулису окупљенима се обратила и унука Јанулиса која је пожелела добродошлицу присутнима и рекла да је њен деда био сиромашан човек који је чувао овце, али је имао велико срце и помогао српском народу. Амбасадор Србије у Грчкој Никола Недељковић овом приликом је изјавио да ће предложити да породица Јанулис добије српско држављанство.

Централни догађај организован је на острву Видо. Државну делегацију Србије предводио је министар одбране Братислав Гашић. Пошту преминулим српским војницима одали су и амбасадор Србије у Грчкој, амбасадор Босне и Херцеговине у Грчкој, као и бројни званичници Крфа, међу којима су били гувернер Јонских острва и градоначелник централног Крфа, који су се и обратили присутнима, али и гувернерка гарде Крфа, полиције, шеф Лучке капетаније Епира и Јонских острва, директор просвете Јонских острва...

Грци су обезбедили и трајект који је, све који су желели, превезао са Крфа на Видо.

Братислав Гашић је овом приликом рекао да је Видо српско светилиште.

Мада, у историјским оквирима, раздобље од једног века није тако велико, чини се да подвизи Првог светског рата у нашим умовима постоје далеки и нестварни, попут мита. Зато је наш боравак овде више од посете и обласка историјских знаменитости, ово је наше ходочашће, тачка сусрета мита и стварности

министар одбране Братислав Гашић, Фото: Глас Подриња

-Наши преци су овде пре 108 година нашли уточиште после неописиве голготе повлачења преко сурових албанских планина. Овде их је, физички сломљене, али духом непобедиве, тада дочекао братски грчки народ. Мада, у историјским оквирима, раздобље од једног века није тако велико, чини се да подвизи Првог светског рата у нашим умовима постоје далеки и нестварни, попут мита. Зато је наш боравак овде више од посете и обласка историјских знаменитости, ово је наше ходочашће, тачка сусрета мита и стварности. Овде је усађен један камен, угаони камен нашег трајања и страдања, овде се тешки и немилосрдни точак зауставио и кренуо у супротном смеру водећи нас у блиставе победе Солунског фронта. Нажалост, у његовом трагу остало је много костију наших предака, оне су сведочанство жртве за слободу и независност, завет који нас прати и заклиње да чувамо Србију. Чуваћемо Србију по сваку цену, онако како су је прадедови за нас чували, поручио је министар Гашић на Виду.

Свечану церемонију увеличао је хор из Агиос Матеоса, који је отпевао „Тамо далеко“ и „Ово је Србија“, као и глумац Петар Митић који је говорио стихове песме „Плава гробница“ Милутина Бојића.

Након завршетка церемоније државна делегације венце је положила и у „Плаву гробницу“.

На позив пријатеља са Крфа, Удружење грађана „Церски марш“ учествовало је у свим догађајима који су организовани. Уружење је и пре пет година прошло истим путем славних предака.

-Верујемо да је важно да сваки Србин види Крф. Да види место на ком је наша отписана војска и држава заправо васкрснула. Оног тренутка када је нога првог српског војника стала на плажу у Гувији овај васкрс је започео. Тим путем смо и ми ових дана прошли. Кренули смо од Гувије где су се наши преци изнурени, болесни и полумртви коначно докопали пријатељске земље после голготе коју су преживели кроз албанске планине. Видели смо у Агеос Матеосу споменик који су подигли баш наши преци својим саборцима, вечно подсећање на боравак Дринске дивизије на југу овог прелепог оства. И најстрашније и напотресније место и подсетник шта су наши преци жртвовали да би ми били слободни - оство Видо.

Фото: Глас Подриња

Видели смо како из наде, из добре организације и преданости, из пријатељства и љубави, из пепела устаје Србија. Од свих отписана и заборављена, наша мала Краљевина направила је праву државу на овом острву, организовала живот, издавала новац, новине, поштанске марке. Војници који су на ово место дошли као ходајући лешеви само пар месеци касније били су поново права, снажна и непобедива војска. Ово место треба да нас увек подсећа на жртву, на снагу вере и упорности, на то како смо као народ захваљујући томе што јесмо и држави која је била иста као ми, преживели немогуће, стигли недостижно, како је из пријатељства, братства и љубави васкрсла наша од многих већ сахрањена држава, народ и круна. Да вечно памтимо и бранимо слободу коју су нам ти храбри, упорни и слободни људи оставили. То је данас, чини ми се, важније него икада, наводи председник Удружења „Церски марш“ Божидар Катић.

Државна делегација последњег дана посетила је гробље Зејтинлик у Солуну. Том приликом откривена је биста Ђорђу Михаиловићу, вишедеценијском чувару српског гробља.